Галвански елемент — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 4:
== Историја ==
Галвани је [[1780.]] године открио присуство електрицитета у мишићима и нервним ћелијама запажањем да се жабља нога грчи када се истовремено додирне жицама од различитих метала које су на другом крају спојене чиме је затворено струјно коло. Он је ову појаву назвао „животињски електрицитет“ а по њему је касније названа "галванизам". (Не мешати са [[галванизација|галванизациојом]] која као реч има исто порекло али сасвим друго значење.) На основу Галванијевих истраживања [[Александро Волта]] је касније открио и направио прву батерују.▼
▲Галвани је 1780. године открио присуство електрицитета у мишићима и нервним ћелијама запажањем да се жабља нога грчи када се истовремено додирне жицама од различитих метала које су на другом крају спојене чиме је затворено струјно коло. Он је ову појаву назвао „животињски електрицитет“ а по њему је касније названа "галванизам". (Не мешати са [[галванизација|галванизациојом]] која као реч има исто порекло али сасвим друго значење.) На основу Галванијевих истраживања [[Александро Волта]] је касније открио и направио прву батерују.
== Опис ==
Линија 22 ⟶ 18:
Једна обична батерија је састављена од цинка и бакра. Знамо да је електрични потенцијал цинка једнак -0.76 V, а бакра +0.34 V. Разлика ова два потенцијала је електрични потенцијал те батерије:
-{Cu2+ + 2e− → Cu (E = +0.34 V)}-
-{Zn2+ + 2e− → Zn (E = −0.76 V)}-
-{Cu2+ + Zn → Cu + Zn2+}-▼
▲Cu2+ + Zn → Cu + Zn2+
Значи електрични потенцијал ове батерије је: -{+0.34 V −(−0.76 V) = 1.10 V}-
Ако користимо различите комбинације метала или електролита, приметићемо да се на плочама генерушу различити напони и повећава или смањује трајност галванског елемента. Прва батерија је израђена у лабораторији у Универзитету у Павију, Италија, коју је створио Александро Волта.
Линија 37 ⟶ 32:
Електромоторна сила (ЕМС) електрохемијских елемената је разлика електродних потенцијала када се из елемента не црпи струја. За разлику од напона који зависи од потрошње, ЕМС је за дати елемент константа и може да се одреди на основу вредности стандардних елетродних потенцијала његових електрода.
У примеру показаном на слици, електроде су две металне плоче (бакарна и цинкана) уроњене у одговарајуће сулфатне соли, -{CuSO}-<sub>4</sub> и -{ZnSO}-<sub>4</sub>. У таблицама могу да се нађу вредности потенцијала за одговарајуће полу-реакције:
:-{Cu<sup>2+</sup> + 2e<sup>−</sup> → Cu (E = +0,34 V)}-
:Zn<sup>2+</sup> + 2e<sup>−</sup> → Zn (E = −0,76 V)
Линија 45 ⟶ 40:
Дакле, потпуна реакција (комбинација две полу-реакције) која се одиграва у елементу је
:-{Cu<sup>2+</sup> + Zn → Cu + Zn<sup>2+</sup>}-
ЕМС је тада +0,34 -{V}- −(−0,76 V) = 1,10 -{V}-
Пошто електродни потенцијали зависе од концентрације електролита, при нестандардним условима ЕМС треба да се коригује [[Нернстова једначина|Нернстовом једначином]].
| |||