Германик Јулије Цезар — разлика између измена

Германикова смрт је у Риму тумачена као последица завере коју је стари Тиберије сковао са Пизоном. Пизон се наиме после Германикове смрти вратио у Сирију и силом преузео место намесника са кога је претходно смењен. Убрзо га је цар позвао у Рим где је Пизон пред сенатом морао да се брани од оптужби да је отровао Германика. Да би својој породици сачувао иметак, Пизон је извршио самоубиство што је у јавности још више појачало утисак о његовој кривици и Тиберијевој умешаности у уклањање Германика. Тиберијева популарност је значајно опала и стари и огорчени цар се 27. повукао на острво [[Капри]]. Прави владар Рима постао је префект преторијанске гарде [[Сејан]] који је на све начине покушавао да се ороди са царском породицом. Са друге стране, Сејановом утицају, али и Тиберијевој подозривости, се може приписати пропаст Германикове породице. Агрипина Старија и њена два сина Нерон и Друз су 29. осуђени на прогонство због велеиздаје. Нерон Цезар је извршио самоубиство, док су његова мајка и брат помрли од глади 33. године, две године након Сејановог пада. Међу Германиковим потомством од већег значаја биће једино син [[Калигула|Гај Калигула]], који ће наследити Тиберија, и ћерка [[Агрипина Млађа]], мајка будућег цара Нерона.