Дискотон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
За Дискотон своје албуме су издавали бројни југословенски извођачи укључујући и култне групе као што су [[Бијело дугме]] (албуми од 1984. до 1988. године, са Тифом и Аленом Исламовићем као вокалним солистима), [[Забрањено пушење]], [[Дивље јагоде]], [[Индекси]] и бројне друге групе и певачи као што су [[Лепа Брена]], [[Неда Украден]], [[Здравко Чолић]]. Дискотон је такође издавао албуме страних извођача за југословенско тржиште, као нпр. [[Стиви Вондер]], -{[[The Temptations]]}-, -{[[The Commodores]]}-, [[Рој Харпер]] и [[Дајана Рос]].
Највећи конкуренти Дискотону у то време су биле веће издавачке куће као што су [[Југотон]] из [[Загреб]]а и највећа југословенска издавачка кућа [[ПГП-РТБ]] из [[Београд]]а. За Дискотон се везује и један од највећих дискографских гафова на просторима бивше Југославије, када је 1973. године тадашњи главни и одговорни уредник те куће Слободан Вујовић одбио да изда први сингл [[Бијело дугме|Бијелог дугмета]] "Топ/Ове ћу ноћи наћи блуз", оправдавајући то "презаузетошћу другим пословима". Момци из [[Бијело дугме|Бијелог дугмета]] су истог дана отрчали до загребачког [[Југотон|Југотона]] и потписали два петогодишња уговора за ту издавачку кућу.
Почетком [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], ова издавачка кућа је престала са радом. Зграда у којој су били смештени студио и фонотека потпуно је уништена током гранатирања [[Сарајево|Сарајева]] 1992. године, што значи да је већина албума из каталога ове издавачке куће данас недоступна у мастер квалитету (изузев мањег броја албума који су издати на ЦД-у од 1990. до 1992. године). Због тога су албуми [[Бијело дугме|Бијелог дугмета]] од 1984. до 1988. године које је издао Дискотон касније реиздати на ЦД-у са звуком реконструисаним са грамофонских плоча, што се примети приликом слушања (пуцкетање).
| |||