Дискотон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
'''Дискотон''' је била музичка издавачка кућа у [[СФРЈ]]. То је била највећа музичка издавачка кућа у [[Сарајево|Сарајеву]] и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]], за време бивше Југославије. Основан је 1973. године, а током свих 19 година њеног постојања главни и одговорни уредник је био Слободан Вујовић.
За Дискотон своје албуме су издавали бројни југословенски извођачи укључујући и култне групе као што су [[Бијело дугме]] (албуми од 1984. до 1988. године, са Тифом и [[Ален Исламовић|Аленом Исламовићем]] као вокалним солистима), [[Забрањено пушење]], [[Дивље јагоде]], [[Индекси]] и бројне друге групе и певачи као што су [[Лепа Брена]], [[Неда Украден]], [[Здравко Чолић]]. Дискотон је такође издавао албуме страних извођача за југословенско тржиште, као нпр. [[Стиви Вондер]], -{[[The Temptations]]}-, -{[[The Commodores]]}-, [[Рој Харпер]] и [[Дајана Рос]].
Највећи конкуренти Дискотону у то време су биле веће издавачке куће као што су [[Југотон]] из [[Загреб]]а и највећа југословенска издавачка кућа [[ПГП-РТБ]] из [[Београд]]а. За Дискотон се везује и један од највећих дискографских гафова на просторима бивше Југославије, када је 1974. године главни и одговорни уредник те куће Слободан Вујовић одбио да изда први сингл [[Бијело дугме|Бијелог дугмета]] "Топ/Ове ћу ноћи наћи блуз", оправдавајући то "презаузетошћу другим пословима". Момци из [[Бијело дугме|Бијелог дугмета]] су истог дана отрчали до загребачког [[Југотон|Југотона]] и потписали два петогодишња уговора за ту издавачку кућу.
| |||