Издан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 212.178.244.235 (разговор) на последњу измену корисника Diego Grez Bot |
||
Ред 1:
'''Издани''' су [[геологија|геолошке]] средине које су потпуно или делимично засићене слободним подземним водама, које се формирају инфилтрацијом површинских вода или вода насталих од [[падавине|атмосферских талога]]. Формирају се изнад водонепропусне подлоге која успорава њихово кретање и омогућава акумулацију слободних подземних вода. Горња граница издани, ''слободни ниво издани'', је варијабилна (колебљива) и зависи од својстава стена да акумулирају, односно да одају подземне воде. Издани са слободним нивоом формирају се на водонепропусним стенама у растреситим, најчешће [[квартар]]ним и [[неоген]]им [[седиментне стене|седиментима]], али и у испуцалим и [[крашки процес|красификованим]] геолошким срединама. Имају широко распрострањење у природи. У зонама аерације могу да се јаве мање акумулације подземних вода на сочивима или прослојцима непропусних стена, када се формира лебдећа, или лажна, издан.
Поред издани са слободним нивоом, постоје и издани са нивоом под притиском, тзв. '''артеске издани'''. Добили су назив по провинцији Artois у Француској, где је још 1126. године бушењем изведен [[бунар]] из кога је добијена вода из слојева који су се налазили између водонепропусне подине и повлате под [[хидростатички притисак|хидростатичким притиском]]. С обзиром да се водоносна средина, потпуно засићена подземним водама, налази између подинског и повлатног водонепропусног слоја, под хидростатичким притиском, код ових издани изостаје зона аерације. Артеске издани се најчешће јављају у геолошким структурама типа синклинала, [[набор|флексура]] и [[набор|моноклинала]].
| |||