Влашки језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
а
Додатак - наречја
Ред 4:
'''Влашки језик''' је матерњи језик [[Власи (Србија)|Влаха]] и представља некодификовани скуп [[Дакоромански језици|дако-романских]] наречја, који припадају балканском латинитету. Он припада групи [[Источноромански језици|источнороманских језика]].
 
Овај језик заправо чине два основна дако-романска дијалекта. Једним говоре [[Царани|Царани]] који живе у низијама око [[Зајечар|Зајечара]], [[Неготин|Неготина]] и [[Кладово|Кладова]], а другим [[Унгурјани]], који насељавају подручја [[Хомоље|Хомоља]], [[Звижд]]а, [[Стиг (Србија)|Стиг]]а, [[Браничево|Браничева]], [[Млава|Млаве]], [[Ресава|Ресаве]] и [[Морава|Мораве]]. [[Поречка Река]] и [[Црноречје]] припадају прелазној дијалекатској зони, чије се становништво традиционално звало [[Мунћани]] (или Мунтени). Царани говоре [[ОлтенијаКрајинско-тимочки дијалект|олтенскимкрајинско-тимочким]] а Унгурјани [[банат]]скимБраничевско-хомољски дакодијалект|браничевско-романскимхомољским]] дијалектом, док је говор Мунћана нека врста прелазне зоне између ова два дијалекта, али много ближи говору Унгурјана, са којима иначе Мунћани имају више сличности него са источним Царанима.<ref> Паун Ес Дурлић, "Дуој фрац" - влашка верзија митолошке приче о Усуду, Развитак бр. 194-195, Зајечар 1995, 113-119</ref>
 
Поред разумљивих лексичких разлика, до којих су довеле две различите економије сточарство и ратарство, најуочљивије су гласовне разлике: Царани имају ч/ћ (č/ć) и џ/ђ (dž/đ), а немају африкату "дз" нити умекшане гласове "ś" и "ź", док Унгурјани у своме говору немају "ч" и "џ", али имају "ћ", "ђ", умекшане гласове "ś" и "ź" и африкату "дз", уместо које се код Царана чује глас "з". За Унгурјане је такође карактеристичан облик предлога "по" и "од": pră/dă, који код Царана и Мунћана има форму: pi/pe/pje односно đi/đe.