'''Густав Штреземан''' ({{јез-де|Gustav Stresemann}}; [[10. мај]] [[1878]].-— [[3. октобар]] [[1929]].) је био [[Немачка|немачки]] државник и најзначајнија личност за стабилизацију Немачке у међуратном периоду и враћање поверења међународне заједнице у њу. Рођен је у [[Берлин]]у, а образовао се на универзитетима у Берлину и [[Лајпциг|Лајпцигу]]. Године [[1907]]. постао је најмлађи посланик парламента. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] подржавао је немачку империјалну политику. После пораза, Штреземан је усвојио републиканске форме владавине, али се жестоко противио одредбама [[Версајски уговор|Версајског уговора]]. Као лидер Народњачке партије - ''-{Volkspartei}-'' (чији је био и оснивач) Штреземан је постао канцелар коалиционог кабинета ([[1923]].), кратко након [[Француска|француске]] и [[Белгија|белгијске]] окупације [[Рур]]а. У неколико следећих кабинета био је министар спољних послова ([[1923]]. - [[1929]].) и преоријентисао је немачку спољну политику путем помирења са Савезницима. Евакуисао је Рур [[1924]]. године, потписао [[Локарно пакт]] 1925. (којим је потврђена непромењивост граница између Немачке, Француске и Белгије) и установио Рајнску област као неутралну територију. Наредних година вршио је притисак на савезнике да евакуишу прву зону Рајнске области и радио на укључењу Немачке у [[Лига народа|Лигу народа]]. За свој рад, заједно са француским колегом [[Аристид Бријан|Аристидом Бријаном]], добио је [[1926]]. године [[Нобелова награда за мир|Нобелову награду за мир]]. Штреземан је био потписник Бријан-Келоговок пакта (1928.), којим је рат стављен ван закона, и управо је прихватио Јангов план када га је смрт задесила у Берлину, 1929. године.
