[[Слика:Claudius Florimund Mercy.JPG |150п|мини| Claudius Florimund Mercy]]
Гроф Мерси, као гувернер Баната, је уз помоћ агената у Немачкој, организовао прве масовне транспорте паорских породица у дојучерашњи Темишварски санџак спуштајући их низ [[Дунав]] у лађама дрвењачама. Између [[1722]]- — [[1726]]. године у Банат је тако дошло око 15.000 немачких колониста. Током ове велике сеобе, која се назива “каролинском” зато што се одвијала у време [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карла VI]] ([[1711]]- — [[1740]]), досељеници су смештени у 46 села. Економски успон Баната почео је, међутим, тек када је између [[1720]]- — [[1733]]. године по Мерсијевом налогу ископан [[Бегеј]]ски канал између Великог Бечкерека (данашњег [[Зрењанин]]а) и Темишвара па су мочваре тако претворене у оранице. Мерси је дојучерашњем Темишварском санџаку прокрчио пут у меркантилистичку Европу и на тај начин што је основао погоне за производњу [[свила|свилених]] и [[лан]]ених тканина као и [[стакло|стакла]] довевши стручну радну снагу из [[Римско-немачко царство|Римско-немачке Империје]], тј. спроводећи неаграрну варијанту колонизације.
Онда се поново заратило са [[Турска|Турском]]. Други рат са Турском ([[1737]]- — [[1739]]) присилио је немачке колонисте у бекство пред свирепом турском ордијом услед чега је број Немаца у Банату преполовљен. Одржале су се само општине [[Вршац]], [[Бела Црква]] и [[Панчево|Панчево]]. После завршетка рата немачке избеглице више се нису вратиле на своја дотадања огњишта у Банату него су остали у Закавказју, где су биле избегле преко [[Добруџа|Добруџе]].
После смрти [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карла VI]] [[1740]]. године на престо Римско-немачке Империје долази његова кћи [[Марија Терезија]] која одустаје од Мерсијевог концепта меркантилизације бившег Темишварског санџака све до [[1744]]. године. Од те године доводе се мање групе колониста а институционише се, напоредо са довођењем честитих паора из Немачке у Банат, и тзв. “темишварска депортација”. Између [[1744]]- — [[1763]]. слати су наиме Дунавом у Банат два пута годишње декласирани елементи из [[Беч]]а - скитнице, [[Проституција|проститутке]], ловокрадице и политичке бунџије. Овакви дошљаци, међутим, никако нису били по вољи темишварским властима, зато што су компромитовали Банат као имиграционо подручје и тако отежавали придобијање трудољубивих немачких паора за досељавање, јер су они почели зазирати од Баната као од кажњеничке колоније.
