Луј Александар Бертје — разлика између измена

За време рата [[1792]]. био је начелник штаба генерала Ликнера и истакао се у Аргонском походу Думоријеа и Келермана. Истакао се и у [[Вандејска побуна|Вандејском рату]] [[1793]].- — [[1795]]. Унапређен је [[1796]]. у генерала дивизије и начелника штаба француске армије у Италији, где је [[Наполеон]] нешто пре тога био именован за команданта. Био је од велике вредности Наполеону. Посебно због марљивости, тачности и способности да брзо схвати. Све те особине су биле комбиноване са дугим и различитим искуством и способности да влада и детаљима. Био је идеални начелник штаба великом војсковођи, какав је био Наполеон. Био је Наполеонов највреднији помоћник. Разумео је и знао да спроведе Наполеонове одлуке до најмањих детаљља

Пратио је Наполеона за време бриљантног похода у Италији [[1796]]. После [[Кампоформијски мир|Кампоформијског мира]] постао је командант француске војске у Италији. Освојио је [[Рим]] и утамничио је [[20. фебруар]]а [[1797]]. папу [[Пије VI|Пија VI]]. Папа је у тамници умро од болести. Организовао је [[Римска република|Римску републику]], па се придружио Наполеону у Египатском походу. Ту је служио све до Наполеоновога повратка. Помогао је Наполеону приликом државног удара [[9. новембар|9. новембра]] [[1799]], којим је Наполеон дошао на власт и успоставио [[Конзулат]]. Био је једно време министар рата ([[1800]].- — [[1807]].). У време [[Битка код Марења|битке код Марења]] био је номинални командант Резервне армије, али кад је Наполеон пратио Резервну армију, опет је Бертије постао као и увек Наполеонов начелник штаба.