Рудолф Бручи — разлика између измена

Рођен је у [[Загреб|Загребу]] [[1917]]. године. Био је ожењен славном југословенском оперском певачицом [[Олга Бручи|Олгом Бручи]]. Свој уметнички рад је започео свирајући [[виола|виолу]] у различитим оркестрима од кабаретских ансамбала до симфонијских оркестара. Након што се преселио у Београд, Бручи је са тридесет година почео да студира композицију као једини студент тада већ увелико славног композитора [[Петар Бингулац|Петра Бингулца]] (који је сам био студент познатог француског композитора Винсента д'Индија (-{''Vincent d'Indy''}-)). Касније (1954.-55.) је наставио студије код бечког [[додекафонија|додекафонисте]] Алфреда Ула (-{''Alfred Uhl''}-).

 

 

Седамдесетих година 20. века Бручи је пресудно утицао на успон Академије уметности у [[Нови Сад|Новом Саду]] чији је био и први декан, која је имала најквалитетнију катедру за музику у бившој Југославији (са академијом је чак и Алфред Шнитке (-{''Alfred Schnittke''}-) потписао уговор). Као музички делатник, оставио је дубок траг на новосадској музичкој сцени учествујући у оснивању нове зграде опере, и радећи на оснивању филхармоније и средње музичке школе. Био је један од оснивача Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ), и након њеног утапања у Српску академију, био је један од академика који су се залагали за њено поновно оснивање.