'''Анвар ел Садат''' (пуно име '''Мухамед Анвар Мухамед ел Садат''', [[25. децембар]] [[1918]] –— [[6. октобар]] [[1981]]), [[египат]]ски официр и председник државе. Током [[Други светски рат|II светског рата]] Британци су га двапут затварали због контаката с Немцима и наводних покушаја атентата на пробритански оријентисане египатске политичаре. Садат је учествовао у војном удару којим је збачен [[краљ Фарук I]], а током војне владавине обављао је низ дужности укључујући и место потпредседника земље од [[1964]]. до [[1966]]. и од [[1969]]. до [[1970]]. године. Након [[Гамал Абдел Насер|Насерове]] смрти [[1970]]. именован је председником Египта. После пораза у рату 1967. године, Садат је убрзано опремио египатску војску, да би [[1973]]. покренуо напад на [[Израел]]. Ризикујући погоршање односа с арапским земљама, Садат је у другој половини седамдесетих приближио Египат Израелу, што је резултирало Кемпдејвидским споразумом. Споразум је Садату заједно с израелским премијером [[Менахем Бегин|Бегином]] 1978. године донео [[Нобелова награда за мир|Нобелову награду за мир]], но и изопштеност из арапског света. На Садата, оштро осуђиваног у арапском свету због нагодбе с Израелом, у октобру [[1981]]. током војне параде у Каиру, извршен је атентат.
