Ћилибар — разлика између измена

98 бајтова уклоњено ,  пре 9 година
м (r2.6.5) (Робот мења: nah:Āpozonalli)
Почетком 19. века сматрало се да ћилибар потиче искључиво из области [[Балтик]]а. Пруски хемичар [[Ото Хелм]], полазећи од чињенице да балтички ћилибар садржи висок степен сукцинатне киселине, закључио је да балтички карактерише најмање 3% ове супстанце. Годинама је проценат сукцинатске киселине био тест за утврђивање порекла ћилибара.
 
[[Анализа]] ћилибара, првенствено [[инфрацрвена спектрографија]], може бити јасан показатељ културних преображаја [[праисторија|праисторијских]] заједница.<!-- неразумљива реченица --> Ћилибар је пронађен у [[Микенска култура|микенским]] гробовима и на [[медитеран]]ским налазиштима која датирају из [[бронзано доба|бронзаног]] и [[гвоздено доба|гвозденог доба]], указују на своје балтичко порекло.<!-- неразумљива реченица - и ова и претходна -->
 
Осим методе инфрацрвене [[спектрографија|спектрографије]], за утврђивање састава ћилибара користе се још и [[гасна хроматографија]], [[хроматографија танког слоја]], [[Masena spektrometrija‎‎|спектрометрија масе]], [[Нуклеарна магнетна резонанција|нуклеарно магнетна резонанца]], [[неутронска активизација]]. Ове методе дају углавном сличне резултате и могу да послуже за проверу резултата инфрацрвене спектрофрафије, која је најједноставнија, најбржа и најекономичнија, за утврђивање порекла ћилибара.<ref>[[Александар Палавестра]], Анализе ћилибара и модел праисторијске трговине, САНУ, Београд, 1992.</ref>
Анониман корисник