'''Јован''' (? — јул [[425]]) је једно време био цар [[Западно римско царство|Западног римског царства]] (423—425. године). Међутим, с обзиром да га ВизантијаИсточно царство никада није призналапризнало, третира се као узурпатор. После смрти цара [[Хонорије|Хонорија]], 27. августа [[423]], [[Теодосије II]], једини владар [[Теодосијева династија|Теодосијеве династије]], није журио да објави смрт свог стрица. Током међувладе, на престо се попео Јован и постао цар.
Јован је претходно био цивилни службеник на двору. Када је дошао на власт, желео је да се споразуме са Теодосијем, али је овај на парестопресто поставио младог [[Валентинијан III|Валентинијана III]]. Током касне 424. године, Јован је послао [[Аеције|Аеција]] у посланство код [[Хуни|Хуна]]. Док је Аеције био на путу, војска Истока је из [[Солун]]а кренула према Италији и убрзо се утврдила у [[Аквилеја|Аквилеји]]. Када су Јована заробили, довукли су га у логор источне војске, одсекли му руке, а потом је у том стању био приказиван народу, да би му на крају одсекли главу, јула [[425]]. године.
Три дана после Јованове смрти, [[Аеције]] се вратио на челу велике хунске војске. Аеције је затим добио положај -{[[magister militum]]}-, заповедника војске Запада.
