Крунисање — разлика између измена

нема резимеа измене
(Нова страница: {{рут}} [[Датотека:Krunisanje cara Dušana.jpg|мини|д|300п|[[Крунисање цара Душана у Скопљу за цара Срба, Грка …)
 
{{рут}}
[[Датотека:Krunisanje cara Dušana.jpg|мини|д|300п|[[Крунисање цара Душана у Скопљу за цара Срба, Грка и Бугара]]]]
'''Крунисање''' или '''коронација''' је церемонија која означава предају владарских овлашћења стављањем [[круна | круне]] на главу [[монарх]]а. Монарх који прође церемонију крунисања је ''крунисан'' или ''окруњен''. Осим самог чина постављања круне на главу монарха, крунисања церемонија хришћанских монарха често укључује [[помазање]] [[свето уље | светим уљем]]. Монарху се током церемоније предаје и остатак [[регалија | регалије]], нпрна пример ''[[глобусШар|-{globus цруцигерcruciger}-]]'' и [[жезло]]. Сви ти предмети су од велике [[историја | историјске]] и [[религија | религијске]] важности.
 
== Крунисање и владарско право ==
 
Крунисање обично није потребнапотребно да би особа која је законски наследила трон владала или била сматрана законским монархом. Многи монарси или нису владали довољно дуго да организују крунидбеникрунидбену церемонију, или им крунисање није билабило омогућенаомогућено, (нпрна пример за време окупације земље). Напримјер, [[Едвард ВV ЕнглескиЈорк]] је владао само два месеца и није стигао да буде крунисанокруњен, али је несумњиво био монарх. Међутим, након [[АусглеицхАустро-угарска нагодба|аустроугарске нагодбе]] а, односно успостављања дуалне монархије између [[Аустрија | Аустрије]] и [[МађарскаКраљевина |Угарска Мађарске(1000—1918) |Угарске]], аустријски цар је морао битида буде крунисан за мађарског краља да би могао преузетида преузме власт над МађарскомУгарском.
 
== Религиозни карактер крунисања ==
 
Крунисање је увек религиозног карактера, јер се веровало да су монарси изабрани да владају од стране самога [[Бог]] а. У складу са идеологијом ''[[Божанско право краљева | Божанског права краљева]]'' сматрало се да је круну монарху подарио сам Бог. Многи суверени и данас владају "''[[Милошћу Божијом]]"'' ([[латински језик {{јез-лат|Dei латински]]:''Деи гратиа''gratia}}).
 
Уз [[цар]] а или [[краљ]] а обично је крунисана и његова супруга, иако супруг [[царица цар| царице]] или [[краљица | краљице]] није крунисан осим ако и сам није проглашен монархом. Крунисане главе традиционално не присуствују крунисању друге особе. То је зато што крунисања церемонија укључује исказивање послушности новокрунисаном монарху, а монарси не исказују послусностпослушност другим монарсима који се сматрају њима једнакима. Са друге стране, [[папа]] је изнад [[краљ]] а, те стога краљеви и краљице могу присуствоватида крунидбиприсуствују крунисању папе. Из истог разлога цареви и краљеви не присуствују крунидбикрунисању својих супруга, јер су они као монарси виши од њих и не могу им исказиватиисказати послушност.
[[Слика: КарлKarl денden стореstore кронсkrons авav леоleo ИИИIII.јпг jpg| тхумб мини| десно | 200пк200п | [[Папа ЛеоЛав ИИIII]] крунише [[ПетарКарло Велики | Карла Великог]]]]
Крунисање [[списак немачких краљева и царева Светог Римског Царства | царева Светог Римског царства]] и њихових супруга вршиле су папе, које су бирали цареви, све док [[Борба за инвеституру]] није окончала ову традиционалну везу цара и папе. Крунисање осталих [[католичанство | католичких]] монарха врши највиши верски ауторитет у држави, док крунисање протестантских монарха који су најчешће сами највиши верски ауторитет у држави врши одређени надбискуп, (нпрна пример [[Надбискуп кентерберијски|надбискуп од ЦантербуриКентерберија]] крунише британске монархе). Неки су монарси крунисали сами себе - то је био обичај код [[списакСписак бизантијскихвизантијских царева | бизантијскихвизантијских царева]] и [[списакСписак руских владара императора| руских цареваимператора]], те самопроглашених монарха попут [[списакСписак француских владара | француских царева]] из [[ династија Бонапарте | династије Бонапарте]].
 
Крунисање се обично одржава у главној [[катедрала | катедрали]] или најсветијој [[базилика | базилици]] у земљи. [[Списак енглеских и британских владара | Енглески и британски монарси]] нису крунисани у катедрали јер она спада у подручје јурисдикције [[бискуп]] а, већ у [[Вестминстерској опатији | Вестминстерској опатији]] која је под директном јурисдикцијом британског монарха који је такође и врховни гувернер [[Црква Енглеске | Цркве Енглеске]]. [[Списак француских владара | Француски краљеви]] су били крунисани у катедрали [[НотреКатедрала у Ремсу|Нотр-ДамеДам деу РеимсРемсу]], а њихове супруге су биле крунисане у [[БазиликеБазилика Саинт-ДенисСен Дени | базилици Саинт-ДенисСен Дени]].
 
== Крунисање данас ==
 
У [[хришћанство | хришћански]] [[краљевствокраљевствима | царствима]] и [[царство | царствима]] крунисање је некада била важна церемонија која је значила признавање и прихватање особе за законитог монарха. Крунисање као такватакво је опсталаопстало још само у [[Велика Британија | Уједињеном Краљевству]], где је монарх још увек формално крунисан. Монарси осталих земаља одрекли су се те церемоније и свој долазак на трон обележавају још једино много једноставнијом церемонијом устоличења.
 
Крунисање је у [[Норвешка | Норвешкој]] одбаченаодбачено [[1908]]. године и норвешки монарх отада само полаже заклетву. Међутим, по свом доласку на трон [[1958]]. године краљ [[Олаф В, краљ Норвешке | Олаф ВV]] је желео да прими благослов [[Црква Норвешке | Норвешке Цркве]] за своју владавину, па је уведена [[бенедикција]]. Та церемонија је много једноставнија, али укључује благослов Цркве и круна је истакнута на олтару. [[Харалд В,V краљод Норвешке | Краљ Харалд ВV]] и [[Соња, краљицаод Норвешке | краљица Соња]] су примили бенедикцију [[1991]]. године. Иако није обавезна, верује са да ће и наредни норвешки монарси прихватати учешће у овој церемонији.
 
У [[Шведска | Шведској]] монарх није крунисан још од [[1873]]. године. [[Списак шпанских владара | Шпански монарси]] имају церемонију која се назива крунисањем, али током те церемоније круна се више не ставља на монархов главу, већ је само истакнута на олтару. [[Белгија]], са друге стране, није никада ни имала круну, осим као појам [[хералдика | хералдике]].
 
Од [[1305]]. до [[1963]]. [[Папа | папе]] су биле крунисане [[папска тијара | папинском тијаром]], познатом и као "трирегнум", у [[базиликаБазилика Св.Светог Петра | базилици Св. Петра]] у [[Рим]] у. Последњи крунисани папа био је [[папа Павле ВИVI]]. Следећа тројица папа - [[Папа Јован Павле ИI | Јован Павле ИI]], [[Папа Јован Павле ИИII | Јован Павле ИИII]] и [[Папа Бенедикт КСВИ XVI| Бенедикт КСВИXVI]] - одбили су крунисање и заменили га устоличењем. Будући папа би, међутим, могао поново организоватида организује традиционалну крунисање.
 
Прва снимљенаснимљено крунисање билабило је крунисање руског цара [[Николај ИИII РомановАлександрович | Николаја ИИII]] и његове супруге [[Александра Фјодоровна | Александре]], одржанаодржано [[26. мај]] а [[1896]]. године. ПрваПрво крунисање која се могламогло уживо гледати преко [[телевизија | телевизије]] билабило је крунисање британске краљице [[Елизабета ИИ од Уједињеног КраљевстваII | Елизабете ИИII]]. Њена крунисање је одржанаодржано [[2. јуни | 2. јуна]] [[1953]]. године и преносилапреносио ју је [[Бритисх Броадцастинг ЦорпоратионБи-Би-Си]]., Сматрасматра се да је краљичинукраљичино крунисање пратило 20 милиона гледалаца, непревазиђени број у историји телевизије.
 
== Види још ==
* [[Круна]]
* [[Абдикација]]
 
[[Категорија:Монархије]]
 
[[bs:Krunidba]]
[[cs:Korunovace]]
[[da:Kroning]]
[[de:Krönung]]
[[en:Coronation]]
[[eo:Kronado]]
[[es:Consagración real]]
[[fa:تاج‌گذاری]]
[[fr:Sacre]]
[[he:הכתרה]]
[[hr:Krunidba]]
[[hu:Koronázás]]
[[it:Incoronazione]]
[[ja:戴冠式]]
[[ko:대관식]]
[[lt:Karūnacija]]
[[ms:Kemahkotaan]]
[[nl:Kroning]]
[[no:Kroning]]
[[pl:Koronacja]]
[[pt:Consagração real]]
[[ru:Коронация]]
[[sh:Krunidba]]
[[simple:Coronation]]
[[sk:Korunovácia]]
[[sq:Kurorëzimi]]
[[sv:Kröning]]
[[te:పట్టాభిషేకం]]
[[th:พระราชพิธีบรมราชาภิเษก]]
[[uk:Коронація]]
[[zh:加冕]]