Дако Пуач — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 10:
|држава смрти=
|професија=војно лице
|КПЈ=[[1942]].
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br>[[Југословенска народна армија]]
Ред 32:
[[Априлски рат|Капитулацију Југославије]] дочекао је на одслужењу кадровског рока и одмах се вратио у своје село. Већ првих дана оружаног устанка био је повезан с организацијом [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] преко Јове Милановића-Црње и активно деловао у околини [[Бучје|Бучја]] и [[Каменска|Каменске]]. Сарађивао је и с Ћиром Дропулићем, коме је приликом напада на Каменску, [[1941]]., дао исцрпне податке о том упоришту. Те јесени ступио је у [[Славонски партизански одред]] и убрзо био унапређен у [[командир]]а чете. Истакао се у многим борбама, попут напада на [[Горње Врховице]], у борби код [[Њежице|Њежица]] и остало.
 
Средином [[1942]]. године, Пуач је унапређен за команданта батаљона, а иате године и за земника команданта [[Дванаеста славонска пролетерска бригада|Дванаесте славонске бригаде]]. Тада се истакао у биткама за [[Воћин]]. Приликом другог партизанског напада на то место, бригада је након шест дана опсаде седмог дана потпуно уништила непријатељску посаду. Истодобно су Пуачеви борци одбили и бочни напад непријатељских снага које су пошел у помоћ опкољеним [[усташе|усташама]]. Исте године постао је члан Комунистичке партије Југославије.
 
У [[мај]]у [[1943]]. године, Пуач је постављен за команданта [[21. славонска бригада|21. бригаде]] [[28. славонска дивизија НОВЈ|28. славонске дивизије]]. У [[јануар]]у [[1944]]., у једном је јуришу код села [[Подворице]] у [[Србија|Србији]] био тешко рањен. Упућен је на лечење у савезничку базу у [[Италија|Италији]], где је остао све до августа исте године. Премда инвалид, Пуач је након повратка у [[Југославија|Југославију]] постао заменик команданта [[47. српска дивизија НОВЈ|47. српске дивизије]], а у [[новембар|новембру]] исте године постављен је за команданта [[24. српска дивизија НОВЈ|24. српске дивизије]]. Након пробоја [[Сремски фронт|Сремског фронта]], његова дивизија се истакла у тешким [[Вировитички мостобран|борбама за Вировитицу]], [[Напад на Копривниуцу октобра 1944.|Копривницу]] и низ других места у [[Славонија|Славонији]].