Немачка абецеда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{сређивање}}
[[Немачки језик]] поседује у свом алфабету[[алфабет]]у 26 слова. На то се додају још 3 словна знака за посебне гласове. То су такозвани умлаути[[умлаут]]и, помућени гласови настали спајањем, тј. заједничким изговарањем два вокала[[вокал]]а.
 
Немачка [[абецеда]], дакле, садржи знакове за следеће гласове:
 
A/a, B/b, C/c, D/d, E/e, F/f, G/g, H/h, I/i, J/j, K/k, L/l, M/m, N/n, O/o, P/p, Q/q, R/r, S/s, T/t, U/u, V/v, W/w, X/x, Y/y, Z/z и умлаутизовани вокали Ä/ä, Ö/ö и Ü/ü.
 
На све ово додаје се и тзв. оштро С или [[есцет]] (ß) - словни знак настао првобитно из [[лигатура|лигатуре]], да би се касније кроз [[готица|готицу]] примењивао за удвојена два словна знака "с" (ss или sz). Куриозитет представља чињеница да се он данас сматра застарелим и да се, иако је званично у употреби, у [[Швајцарска|Швајцарској]] уопште и не употребљава, а све мање људи зна тачно када се он и користи. Забуна је настала поготово од реформе немачког правописа, средином деведестих година. Овоме треба додати и чињеницу да се есцет јавља само при писању малим словина. Дакле у насловима исписаним [[мајускула|мајускулом]] есцет замењују два "с". Дакле: schließen vs. SCHLIESSEN.
 
== Умлаутизовани гласови ä, ö, ü и њихово бележење ==