Главњача — разлика између измена

3.480 бајтова додато ,  пре 9 година
== Историјат ==
[[Слика:Glavnjača2.jpg|десно|мини|Споменик на месту „Главњаче“]]
[[Слика:Glavnjača1.jpg|десно|мини|Запис у мозаику са текстом: „''На овом месту налазио се затвор Управе града Београда „Главњача“. Хиљаде комуниста и бораца за слободу страдало је у њеним ћелијама. Запаљена је и до темеља изгорела у борбама за ослобођење Београда''“.]]
Зграда Управе града Београда изграђена је средином шеседесетих година [[19. век]]а (''највероватније око [[1864]]. године'') и у њој су се налазила два одељења полиције - административно и кривично, као у затвор, који се налазио у подруму. Затворске ћелије су имале популарне називе којима су их „крстили“ затвореници, а „најпопуларније“ су биле - највећа односно главна ћелија која је названа „Главњача“, најмања ћелија која је названа „Ћорка“ јер није имала прозора, женска ћелија која је названа „Женски салон“ и ћелија у коју су смештани „отменији“ ухапшеници названа је „Господска соба“. До [[1911]]. године, међу Београђанима је заживео популарни назив „Главњача“ и њиме је називана читава зграда Управе града Београда, док је назив „Ћорка“ постао општи синоним за [[затвор]].
 
После стврања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], [[1918]]. године, наступио је нови период у раду „Главњаче“, која је све више постајала политички затвор. На то су посебно утицали доношење „[[Обзнана|Обзнане]]“, децембра [[1920]], доношење „Закона о заштити државе“, јуна [[1921]]. и увођење „[[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]]“, јануара [[1929]]. године. Тадашњи главни противници режима били су припадници Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а поред њих хапшени су и прогањани и сви национални и сепаратистички покрети - хрватски, македонски, црногорски, албански и др. О тортури у „Главњачи“ током [[1920е|двадесетих година]] [[20. век]]а писао је београдски адвокат Рајко Јовановић у брошури „Главњача као систем“, 1928. године, у којој је изнео податак да је кроз Главњачу током 1921. прошло око 15.000 затвореника. Такође он је и наводио примере најбруталнијих мучења којима су подвргавани затвореници.
 
Услед све већег броја затвореника у „Главњачи“ су завладали „немогући услови“ - у ћелији која је имала места за 60-70 притовреника, држано је њих око 350. Због тога је 1927. године поред „Главњаче“ изграђена нова зграда за Одељење техничке полиције. Тим је затвор добио два дворишта - једно са затворенике-криминалце, а друго за политичке затворенике. Отприлике у исто време била је изграђна и зграда на Обилићевом венцу (''данас зград [[ТАНЈУГ]]-а'') у којој се налазило средиште Управника града и неколико организационих јединица, међу којима и Опште одељење (''тадашња политилка полиција''). У овој згради се налазио и затвор за политичке затворенике.
 
За „популарност“ „Главњаче“ као једног од најгорих мучилишта најзаслужнији су били управо њени службеници - полицијски агенти који су се истицали својом суровошћу. Неки од најсуровијих су били: [[Драгомир-Драги Јовановић|Драги Јовановић]], [[Милан Аћимовић]], [[Светозар Вујковић]], [[Бошко Бећаревић]], [[Ђорђе Космајац]] и др.
 
У шестоаприлском бомбардовању Београда, 1941. године, зграда „Главњаче“ је била срушена. Немци су је обновили и користили за своје потребе, док се средиште тек основане [[Специјална полиција Управе града Београда|Специјалне полиције]] налазило у згради на Обилићевом венцу, где се налазио и мањи затвор. Специјална полиција је тада користила и затвор у Ђушиној улици, док је Гестапо користио бивши Окружни затвор (''налазио се месту данашње зграде [[Дом синдиката (Београд)|Дома синдиката]] '' ) у улици Александровој улици (''данас [[Булевар краља Александра]]'') и зграду Ратничког дома (''данас Дом војске''), где се налзило његово средиште. Капацитете Бањичког логора користили су заједно и Специјална полиција и Гестапо.
 
Иако се права зграда „Главњаче“ током окупације Београда није користила као затвор, њеним именом - који је постао синоним за најстрашније мучилиште, називана је нова зграда Специјалне полиције на Обилићевом венцу. У току борби за ослобођење Београда, октобра 1944. године, зграда „Главњаче“ је била запаљена и оштећена, али је после обновљена и у њој се налазило средиште ОЗНЕ за Србију. Згарда је срушена 1953. године када је на њеном месту отпочела изградња зграде Хемијског института (касније Природно-амтематички факултет, а данас Хемијски факултет)