Енергетика у Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 23:
==Лежишта угља==
[[Угаљ]] се према проценту [[угљеник]]а може поделити на: [[антрацит]] (више од 90%), камени (75-90%), мрки (60-75%), [[лигнит]] (50-60%) и [[тресет]] (мање од 50%). У Србији има укупно око 18.100 милиона тона угља, од чега чак 17.300 милиона тона отпада на лигнит. Експлоатација угља на нашим просторима отпочела је у [[XII век]]у, а развила се највише у XVIII и [[XIX век]]у. Први рудник у Србији отворен је [[1804.]] године у [[Врдник]]у на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]].
Камени угаљ заступљен је у источној Србији — [[Мироч]], [[Добра]], [[Ртањ]], [[Влашко Поље]], [[Вршка Чука]], [[Добра Срећа]], [[Стара планина]], [[Подвис]], [[Тресибаба]], као и у долини [[Ибар|Ибра]] — [[Ушће]], [[Тадење]], [[Јарандо]], [[Баљевац]]. Лежишта мрког угља су најбројнија у источном и југоисточном делу земље: [[Ракова Бара]], [[Ресавица]], [[Крепољин]], [[Сење]], затим [[Ћићевац]], [[Боговина]] и [[Јелашница]]. Мрко-лигнит заступљен је долини [[Млава|Млаве]] ([[Пољана]], [[Петровац]]), затим [[Деспотовац]], [[Сокобања]], [[Топлица]] и у Западном Поморављу ([[Ужице]], [[Косјерић]], [[Чачак]]). Најбројнија и најбогатија су налазишта лигнита: Колубарски басен ([[Велики Црљени]], [[Вреоци]], [[Јунковац]], [[Тамнава]]), затим Костолачки ([[Ћирковац]], [[Дрмно]], [[Кленовик]]) и Тимочки ([[Аврамица]], [[Лубница]]). Највеће лежиште лигнита је на [[Косово|Косову]] и на [[Метохија|Метохији]] са по 500 и 1700 км².
==Лежишта уљаних шкриљаца==
| |||