Жути цар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: ro:Huang Di
разне допуне исправке +реф
Ред 22:
}}
'''Жути Цар, Жути Владар''' или '''Хуанг Ди''', ({{јез-кин| 黄帝 | с = 黄帝 |pinyin: huángdì}}) је [[легенда]]рни [[кинески суверен]] и [[народни јунак]] за кога се говори да је предак свих [[Хан Кинези|Хан Кинеза]]. Према кинеској традицији он је један од [[Пет царева]], који је је владао од [[2698. п. н. е.]] до [[2599. п. н. е.]].
 
==Биографија==
Народна предаја његово повлачење на запад у рату против источног цара [[Ци Јоу]]-а, односно бици код Џоулоуа, види као стварање [[нација|нације]] [[Хан Кинези|Хан Кинеза]].
Према древној кинеској историји и легенди, Хуанг Ди, Жути Цар, је живео у [[27. век]]у пре нове ере. Он је био син ({{јез-енгл| Shao-dian-а}}) чије је племе окупирало централну равницу [[Кина|Кине]]. На дан његовог рођења ({{јез-енгл|Xuanyuan Hill}}), његова мајка Фубао је тврдила да је видела треперење светла на небу око сазвежђа Великог Медведа.
 
Жути Цар је живео у време сталних племенских ратова. [[Кина]] је била састављена од преко 40 племена, од којих је свако имало своје обичаје и језик. Жути Цар је има за циљ да уједини Кину и развијао је снажну и велику војску. У значајној битки код Банчуна, он је победио Шен Нонг Шиа и владао је као Господар светских-територија које су се протезале до мора на истоку, до [[Гансу]]а на западу, да [[Хебеј]]а на северу и реке [[Јангце]] на југу.
Жутом Цару се, међу бројним другим достигнућима, приписује откриће принципа [[Традиционална кинеска медицина|Традиционалне кинеске медицине]]. ''Неи Ђинг'' ({{јез-кин|内 经}}, ''Медицински канон Жутог Цара''), је наводно написан у сарадњи са његовим [[лекар]]ем [[Ки Бо|Ки Боом]]. Међутим, модерни историчари углавном тврде да је он био састављен на основу древних списа од стране научника који је живео у периоду између династија [[Династија Џоу|Џоу]] и [[Династија Хан|Хан]], више од 2.000 година касније. Његово занимање за природно здравље, као и спречавање и лечење болести се сматра разлогом што је живео 111 година, односно што је стекао бесмртност након своје физичке [[смрт]]и. Према легенди његова супруга [[Луо Цу]] је научила [[Кинези|Кинез]]е да праве [[свила|свилу]] од [[свилена буба|свилених буба]], а његов [[историчар]] [[Цанг Ђије]] је створио прве знакове [[Кинеско писмо|кинеског писма]].
 
У завршној бици код Џоулоуа, Жути цар се борио са [[Ци Јоу]]-ом, источним царем из Миао племена. У условима густе магле која је прекрила земљу пет миља око бојног поља Жути цар није могао да победи [[Ци Јоу]]-а и његову војску. Жути цар и његова војска и даље је наставила са поразима од стране војске [[Ци Јоу]]-а, и резултирала је предајом.
[[Легенда]] каже да је Жути Цар измислио [[компас|магични компас]] за време битке против [[Чи Јоу]] који је користио пешчану олују да би [[камуфлажа|камуфлирао]] своју војску. Захваљујући компасу, Жути Цар је открио где се Чи Јоу налази и тако га победио. Покретна столица у његовој кочији је такође била компас који би увек показивао на југ, који Кинези увек сматрају добрим [[Фенг Шуи]]. За њега се такође говори да је играо улогу у стварању гукина, заједно са Фу Хсијем и Шенонгом као и да је измислио најстарији облик [[Кинески календар|кинеског календара]], па се данашњи [[сексагесимални циклус]]и броје на основу његове владавине.
 
Народна предаја његовокоја је уследила и повлачење Жутог Цара на запад унакон ратурата против источног цара [[Ци Јоу]]-а, односноисторичари бици код Џоулоуа, видивиде као стварање [[нација|нације]] [[Хан Кинези|Хан Кинеза]].
==Дело==
Жутом Цару се, међу бројним другим достигнућима, приписује откриће принципа [[Традиционална кинеска медицина|Традиционалне кинеске медицине]]. ''Неи Ђинг'' ({{јез-кин|内 经}}, ''Медицински канон Жутог Цара''), је наводно написан у сарадњи са његовим [[лекар]]ем [[Ки Бо|Ки Боом]]. Међутим, модерни историчари углавном тврде да је он био састављен на основу древних списа од стране научника који је живео у периоду између династија [[Династија Џоу|Џоу]] и [[Династија Хан|Хан]], више од 2.000 година касније. Његово занимање за природно здравље, као и спречавање и лечење болести се сматра разлогом што је живео 111 година, односно што је стекао бесмртност након своје физичке [[смрт]]и. Према легенди његова супруга [[Луо Цу]] је научила [[Кинези|Кинез]]е да праве [[свила|свилу]] од [[свилена буба|свилених буба]], а његов [[историчар]] [[Цанг Ђије]] је створио прве знакове [[Кинеско писмо|кинеског писма]].
 
[[Легенда]] каже да је Жути Цар измислио [[компас|магични компас]] за време битке против [[Чи Јоу]] који је користио пешчану олују и густу маглу да би [[камуфлажа|камуфлирао]] своју војску. Захваљујући компасу, Жути Цар је открио где се Чи Јоу налази и тако га победио. Покретна столица у његовој кочији је такође била компас који би увек показивао на југ, који Кинези увек сматрају добрим [[Фенг Шуи]]. За њега се такође говори да је играо улогу у стварању гукина, заједно са Фу Хсијем и Шенонгом као и да је измислио најстарији облик [[Кинески календар|кинеског календара]], па се данашњи [[сексагесимални циклус]]и броје на основу његове владавине.
 
Стварно постојање Жутог Цара је, у најбољем случају, нејасно? Период његове владавине претходи писаној кинеској историји за више од хиљаду година. Зато се претпоставља да су приче о његовим подвизима можда биле преувеличане.
 
{{клица-историја}}
== Извори ==
* Staff Writer ''The Yellow Emperor'' [http://acupuncture-treatment-specialists.com/articles/acupuncture-articles-id_541.htm TheAcupuncturists Yellowin EmperorMajor Cities]
* [http://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDuti_car Преузето са Википедије на српскохрватском]
* Cotterell, Maurice. ''The Terracotta Warriors''. Rochester, Vermont: Bear and Company, 2004.
 
* Wu, K. C. (1982). ''The Chinese Heritage''. New York: Crown Publishers. ISBN 0-517-54475X.
== Спољашње везе ==
* Idoeta, Iñaki Preciado (2010). ''Los cuatro libros del Emperador amarillo. Colección Pliegos de Oriente.'' Madrid: Editorial Trotta. ISBN 978-84-9879-140-2.
* [http://acupuncture-treatment-specialists.com/articles/acupuncture-articles-id_541.htm The Yellow Emperor]
* Ivan P. Kamenarović, ''La Chine classique, Belles Lettres, coll. « Guide des civilisations »'', 2002 ;
* Serge Papillon, ''« Influences tokhariennes sur la mythologie chinoise »'', Sino-Platonic Papers, May 2004, 136.
* Anne Birell: ''Chinese Mythology.'' An introduction. Johns Hopkins University Press, Baltimore MD u. a. 1993, ISBN 0-8018-4595-5.
* Muhammad W. G. A. ''Schmidt: Die Medizin des Gelben Kaisers. Konzepte und Therapien für Körper und Geist in der Traditionellen Chinesischen Medizin''. Viademica-Verlag, Berlin 2008, ISBN 978-3-937494-48-7.
{{Commons category|Yellow Emperor}}
 
[[Kategorija:Историја Кине]]
[[Kategorija:Istorija medicine]]
[[Категорија:Традиционална медицина]]
 
[[Категорија:Кинески цареви]]