Душан Пајић-Дашић — разлика између измена

м
После пада Жепча, Први батаљон Десете херцеговачке бригаде покушавао је да продре уз долину [[Босна (река)|Босне]] ка [[Немила|Немилој]] и [[Врандук]]у. Тада је наишао на двоспратни велики [[бункер]] пун Немаца. Напад батаљона није успео. Два бомбаша, одређена да униште бункер, пали су тешко рањени пред самим бункером. Батаљон је тражио помоћ топова. Дошао је Пајић и поставио два своја топа на 400 метара од бункера. Испалио је неколико граната, али оне су биле недовољне за снажно утврђени бункер. Пајић је пришао бункеру да га изблиза осмотри, да му наде слабо место и да извуче рањенике. Упркос савету команданта Првог батаљона да не иде, Пајић је отишао до бункера, узео рањеног бомбаша и извукао га.
 
Током [[Напад НОВЈ на Прозор фебруара 1943.|опсаде Прозора]] и гибања партизанских јединица према [[Неретва|Неретви]], Душан је био рањен у јуришу на италијанску посаду, [[16. фебруар|16]]./[[17. фебруар]]а [[1943]]. године. Пренесен је у партизанску болницу у село [[Дуге]], у којој је, после неколико дана, преминуо.
 
После ослобођења, његови посмртни остаци су сахрањени у [[Гробница народних хероја у Сарајеву|Гробници народних хероја]] у спомен-парку Враца, на планини [[Требевић]]у, код [[Сарајево|Сарајева]].
 
Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
 
 
== Литература ==