|
Један од водећих филозофа петог века пре нове ере, Анаксагора је наставио космолшку традицију филозофије која је почела на Милету у претходном веку. Рођен у Клазомени у Малој Азији око 500. године п. н. е., у Атини ће провести тридесет година, крећући се у интелекттуалним круговима и одржавајући блиско пријатељство са [[Перикле|Периклом]]. Постоје два алтернативна датума његовог доласка и боравка у Атини; у једном се каже да је стигао 480 и остао до 450, а у другом да је стигао 460 и остао до 430.<ref>''Anaxagoras of Clazomenae'' Macmillan Encyclopedia of Philosophy, Second Edition 2006, ''Donald M. Borchert, Editor in Chief'', Thomson Gale, a part of the Thomson Corporation</ref> Пошто је његово име у историјским записима везано за пад једног [[метеор]]а у Аегоспотами, око 467. године п. н. е., a и његова теорија о изливању [[Нил]]а била позната Аескилу (око 456), изгледа да је његово дело већ било добро познато у деценији 460их.
== Биографија ==
[[Датотека:Пример.jpg]]--[[Special:Contributions/79.126.194.221|79.126.194.221]] ([[Разговор са корисником:79.126.194.221|разговор]]) 20:01, 6. новембар 2011. (CET)== Биографија ==
Анаксагора еје роденрођен воу Клазоменији воу [[Мала Азија|Малој Азији]]. НекоиНеки извори зборубатговоре да еје воу АтинаАтину дошолдошао соса персискиперсијском војниквојском, за времевријеме војнатабитке на Саламини. Перикле, атински реформатор,бил је био Анаксагорин ученик (Платон, [[Федар]]), што подоцнаће филозаофакасније воведефилозофа воувући невољау деканевоље, сејер га политички противници [[450. п. н. е.]] изводе пред суд под оптужбама за безбожност (види [[атеизам]])! Оптужба се темељила на чињеници, преноси нам Платон, да је Анаксагора учио да је [[Сунце]] усијан камен и да је веће од [[Пелопонез]]а, а не као његови савременици да је сунце божанство, и да је [[Месец|Мјесец]] направљен од земље. (Са тиме је Анаксагора био један од првих представника [[материјализам|материјализма]]). Да ли је тако свједочанства немамо, али су оптужбе очигледно намјењене задавању политичког ударца Периклу (Дамон, његов други учитељ, бива прогнан, [[остракизам]]). Иако осуђен, бива избављен из затвора, након чега се повлачи у Јонију, град Лампсаку, гдје вјероватно оснива своју школу. Грађани овог града му подижу споменик на тргу (олтар посвећен Уму и Истини).
== Филозофија ==
|
