Рококо — разлика између измена

'''Рококо''' је умјетничкиуметнички стил, тачније завршни облик [[барок]]а, који је трајао између 1720. и 1780. године. Развио се у Француској, захватио је ЊемачкуНемачку, Аустрију и мање Италију, Шпанију и друге земље.

Највећи допринос рокока је у архитектури и умјетничкомуметничком занатству. За разлику од барока, рококо је префињен. Одликују га: '''сликовитост и раскош декоративних елемената, њежностнежност боја и љупкост фигура'''.

Име стила је изведено од француског -{rocaille}- што означава орнаментални мотив који подсјећа на ушну шкољку. Овај орнаменат је настао у бесконачним варијацијама почетком [[18. век|18. вијеквек]]а у Италији али је био ликовно прихваћен на двору у Француској у доба [[Луј XV|Луја XV]].

Рококо је у првом реду декоративни слог. Заљубљеност у [[орнамент]]ику се јавља у скулптури, у архитектури и у сликарству. Орнаментика није пак једини смисао [[барок]]ног ликовног израза иако у првом реду доприноси препознавању и временском одређивању дјеладела овог стила а нарочито у архитектури која настају после монументалности стила у доба [[Луј XIV|Луја XIV]] и доноси у другој четвртини [[18. век|18. вијеквек]]а лаки тон, осмијехосмех и умањену сразмјерусразмеру и оваковаоваква расположења се шире и карактеристична су за раздобље рококоа у цијелојцелој Европи. Динамизам [[барок]]а у свом врхунцу је наслиједио лиризам. Јавља се и примијењенапримењена умјетностуметност. У намјештајунамештају се јавља позлата и пресавијање — преламање намјештаја, сјај и прекомерна употреба огледала у ентеријерима. Радост из природе јесте реакција на догму и патос барока и наговештај новог правца који ће наследити доба барока — на [[романтизам]]. Насупрот монументалности у бароку и његовом патосу развија се танана игра свијетлостисветлости и сјенкесенке и лиричност простора.

У ''архитектури'' типичне грађевине су: [[Мали Тријанон]] (у Француској) и дворац [[Сансуси]] (у ЊемачкојНемачкој)...

* Представе лијепихлепих жена.

У ''примијењенојпримењеној уметности'' најлепши радови су изведени у штуку, у дрвету (намјештај), таписеријама (гобленима) и у порцелану (постојале су многе радионице, а најчувенија је била у [[Севр|Севру]]).