Руковођење — разлика између измена

Менаџмент је посебна [[научна дисциплина]], мултидисциплинарног карактера, која се бави истраживањем проблема управљања пословима, подухватима и друштвеним системима. Ова дисциплина проучава управљање као сложени процес са низом потпроцеса, и као групу људи која управља процесима и системима, а такође проучава све појединачне управљачке проблеме и феномене везане за ефикасно извршавање одређених задатака и послова. Овде се могу поставити многа питања а то су да ли је менаџмент уопште можемо сматрати научном дисциплином, такође се може констатовати да је овакав, погрешан приступ који имају људи у нашој земљи, доводи менаџмент у директан сукоб са афирмисаним [[Наука|наукама]] и њиховим дисциплинама јер менаџер у свету представља позицију унутар неког предузећа, а не званично звање као што је то случај код нас.

Када се говори о историјату менаџмента неопходно је направити разлику између менаџмента као праксе и менаџмента као научне дисциплине. Суштина [[индустријска револуција|индустријске револуције]] састоји се у наглашеној техничкој подели рада и замени рада радника радом машина. До [[Индустријска револуција|индустријске револуције]] дошло је тек у [[Енглеска|Енглеској]] крајем осамнаестог века. Основу индустријске револуције чинила је [[парна машина]] коју је усавршио и оспособио за практичну индустријску примену [[Џејмс Ват]] (James Watt). Примена парне машине утицала је на снижавање трошкова и цена производа, као и проширивање тржишта. Неопходни су били менаџери да би планирали шта треба урадити, да би одредили ко ће шта радити, као и да би водили и координирали људске напоре и обезбедили да се постављени циљеви остваре. Оно што је било заиста револуционарно а десило се у фабрикама текстила које су масивно прелазиле на парни погон било је то да је дошло до систематске поделе рада, тако да су одређене групе људи радиле само одређене, задате, послове који су чинили само део процеса производње, а не као пре да један човек врши производњу од почетка до финалног производа. Тако је изгубљена потреба за квалификованим скупим радницима, већ су посао обављали полуквалификовани радници који су се брже И лакше уводили у посао И лакше замењивали. Крајњи резултат је био далеко већи квантитет у незнатно лошији квалитет али је цена производње значајно смањена а тиме профит далеко скочио.