Франц Лист — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 20:
'''Франц Лист''' ([[22. октобар]] [[1811]], [[Рајдинг]], [[Аустрија]] - [[31. јул]] [[1886]], [[Бајројт]], [[Немачка]]; {{јез-мађ|Liszt Ferenc}}), мађарски [[композитор]] и [[пијаниста]], највећи међу пијанистима свог времена. У његовом стваралаштву се уочавају утицаји различитих европских традиција. Пореклом [[Мађари|Мађар]], васпитаван је на традицији француске културе, јер је младост провео у Паризу, наступајући по париским аристократским салонима. То је време када у овом граду живи и [[Фредерик Шопен]]. Лист је концертирао по целој Европи и упознао све водеће музичаре свог времена. После 1848. Лист се налази у служби [[вајмар]]ског двора, и тада на њега снажан утицај имају немачки музичари, посебно [[Рихард Вагнер]], чији је био искрени пријатељ. Лист-диригент био је један од главних пропагатора Вагнерове уметности и један од најуспешнијих тумача његових идеја. Пред крај живота Лист се заредио и много времена проводио у Италији.
 
Листова пијанистичка делатност била је изузетно значајна. Он је умеће свирања на клавиру подигао на онај ниво који је [[Николо Паганини|Паганини]] остварио на [[виолина|виолини]]. Лист је први увео праксу солистичког концерта-како га је сам у шали назвао "музичког монолога". До тада је био обичај да на концертима наступа више извођача. Својим концертом у [[Рим]]у [[1839]]. године Лист прекида такву праксу. И он је, попут других пијаниста свог времена, на концертима имао обичај да импровизује (из те праксе развио се облик ''парафразе'') варијационе форме која се базира на популарним темама разних [[опера|оперских]] и [[симфонија|симфонијских]] дела, али и народна песма|народних песама. Такође је радио на клавирским транскрипцијама симфонијских, оперских, камерних дела многих композитора, те их тако приближавао слушаоцима. Међутим, много већи значај има његово оригинално стваралаштво: циклуси минијатура (посебно ''Године ходочашћа'', објављене у три свеске комада који су настајали током целог живота), [[етида|етиде]] (збирка ''Трансцеденталних етида''), ''Мађарске рапсодије'' и бројне друге композиције. Посебно место међу тим делима припада ''Сонати х-мол''. Клавирска [[соната]] у делима разних [[романтизам|романтичара]] доживљава сличну судбину као симфонија: композитори стварају све мањи број дела која називају сонатама.
 
== Биографија ==