Франц Лист — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Истекао рок!
Нема описа измене
Ред 84:
 
После смрти Листовог оца [[1827.]] године и његовог повлачења са сцене, Лист је постепено развијао свој сопствени [[стил]]. Један од најдетаљнијих описа његовог свирања потиче из дневника мајке Валерије Боасје (зима 1831/2. године) који каже:
<blockquote>
"Свирање господина Листа садржи опуштеност, осећај слободе, али чак и када постане енергичо у фортисиму, оно је и даље без грубости. [...] Он из клавира извлачи тонове који су чистији, сочнији и јачи него што било ко може да произведе; његов додир има неодољив шарм. [...] Он је непријатељ надувених и контролисаних емоција. Више од свега, он жели истину у музичком расположењу и због тога он прави психолошке студије о томе како да их пренесе. Дакле, јак израз је често праћен осећајем умора и утучености, неком врстом хладноће, јер је то начин на који [[природа]] функционише".
</blockquote>
 
Вероватно је на њега утицала [[Паганини]]јева способност привлачења пажње маса, па је на концертима његова емоционално жива презентација музике ретко била ограничена само на [[звук]]. Његови изрази лица и гестови подражавали су карактер онога што је свирао, па је због тога неретко исмејаван у штампи. Такође је понекад узимао превише слободе по питању тескта. Берлиоз нам говори како је Лист додавао каденце, тремола и трилере док је свирао први став [[Бетовен]]ове "Месечеве сонате" и стварао драматичне сцене мењајући темпо од веома спорог, до веома брзог. У свом писму упућеном [[Жорж Санд]] са почетка [[1837]]. године, Лист признаје да је то радио са циљем да стекне већи аплауз и обећао је да ће убудуће пратити и дух и текст композиције коју изводи. Међутим, дуго се расправљало у којој мери је он испунио то обећање.
 
=== Репертоар ===
Током година проведених као пијаниста, Лист је широм Европе извео огромну количину музике, али срж његовог репертоара чиниле су његове композиције, парафразе и транскрипције. Изучавајући Листове концерте у Немачкој од 1840. до 1845. године, његова најизвођенија дела била су: "Велики хроматски галоп"; "Сећање на Дон Жуана"; транскрипција Шубертовог "Шумског краља"; Шопенове мазурке; Хилерове, Шопенове и Мошелесове етиде, али и дела великих композитора Баха, Хендла, Скарлатија, Бетовена, Шумана, Вебера и других.
Већину концерата у то време делило је више уметника. Лист пратио певаче, друге инструменте или оркестар. Често је изводио Веберове "Концертне комаде", Бетовенов "Царски концерт" и "Фантазију за клавир хор и оркестар", свој "Хексамерон" за клавир и оркестар. Од камерне музике изводио је Хумелов "Септет", Бетовенов "Клавирски трио" Оп. 97 и "Кројцер сонату", као и Росинијеве, Доницетијеве, Бетовенове и Шубертове песме. На неким концертима Лист није могао да пронађе музичаре са којима би делио програм, па је био међу првима који су солистички дали клавирски реситал у модерном смислу те речи. Овај израз смислио је издавач Фредерик Беле на Листовом концерту у Лондону 9. јуна 1840. године, иако је Лист одржао такав један концерт већ у марту 1839. године.
 
{{DEFAULTSORT:Лист, Франц}}