Франц Лист — разлика између измена

 

После смрти Листовог оца [[1827.]] године и његовог повлачења са сцене, Лист је постепено развијао свој сопствени [[стил]]. Један од најдетаљнијих описа његовог свирања потиче из дневника мајке Валерије Боасје (зима 1831/2. године) који каже:

"Свирање господина Листа садржи опуштеност, осећај слободе, али чак и када постане енергичо у фортисиму, оно је и даље без грубости. [...] Он из клавира извлачи тонове који су чистији, сочнији и јачи него што било ко може да произведе; његов додир има неодољив шарм. [...] Он је непријатељ надувених и контролисаних емоција. Више од свега, он жели истину у музичком расположењу и због тога он прави психолошке студије о томе како да их пренесе. Дакле, јак израз је често праћен осећајем умора и утучености, неком врстом хладноће, јер је то начин на који [[природа]] функционише".

 

Вероватно је на њега утицала [[Паганини]]јева способност привлачења пажње маса, па је на концертима његова емоционално жива презентација музике ретко била ограничена само на [[звук]]. Његови изрази лица и гестови подражавали су карактер онога што је свирао, па је због тога неретко исмејаван у штампи. Такође је понекад узимао превише слободе по питању тескта. Берлиоз нам говори како је Лист додавао каденце, тремола и трилере док је свирао први став [[Бетовен]]ове "Месечеве сонате" и стварао драматичне сцене мењајући темпо од веома спорог, до веома брзог. У свом писму упућеном [[Жорж Санд]] са почетка [[1837]]. године, Лист признаје да је то радио са циљем да стекне већи аплауз и обећао је да ће убудуће пратити и дух и текст композиције коју изводи. Међутим, дуго се расправљало у којој мери је он испунио то обећање.

{{DEFAULTSORT:Лист, Франц}}