Википедија

Царство (биологија) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.2) (Робот мења: zh-min-nan:Kài (hun-lūi-ha̍k)
Нема описа измене
Ред 1:
{{Biološka_klasifikacija}}
У [[биологија|биологији]], '''царство''' ({{јез-лат|Regnum}}) је једна од [[таксономске категорије|таксономских категорија]] у хијерархијској класификацији организама. Термин (на {{јез-лат|regnum naturæ}}) је у науку увео [[Карл Лине]] 1735. године у првом издању дела -{[[Systema Naturæ]]}-, и дуго времена царство је било највиша таксономска категорија. Од 1960-их у употреби су и категорије изнад нивоа царства (натцарство и домен/домена).так
 
Царство се у традиционалним [[ботаника|ботаничким]] класификацијама дели на разделе (''-{divisio}-'', мн. ''-{divisiones}-''), док се у [[зоологија|зоолошким]] класификацијама дели на кола или типове (''-{phylum}-'', мн. ''-{phyla}-''). Употреба термина ''филум'' који значи и раздео и коло, честа је у савременој неформалној биолошкој терминологији и пракси. Међународни код ботаничке номенклатуре (Члан 3.1) дозвољава употребу термина ''-{phylum}-'' у ботаничкој хијерархији.
 
== Систем са два царства живих бића==
Антички истраживачи су делили тада познате организме у две групе, у непокретне [[биљке]] и покретне [[животиње]]. Исцрпну класификацију животиња дао је [[Аристотел]], а класификацију биљака његов ученик [[Теофраст]]. Ова подела је била у употреби током [[Стари век|старог]] и [[Средњи вијек|средњег века]], све до Карла Линеа.
 
Лине је у истраживања природе увео једноставна правила за класификовање, дао упутства намењена за природњаке (-{naturalista}-, -{historicus naturæ}-) како да класификују и извршио прву поделу природних ствари („-{corpora naturalia}-”) у три царства. Та царства била су царство [[стена]] (-{Regnum Lapideum}-), царство биљака (-{Regnum Vegetabile}-) и царство животиња (-{Regnum Animale}-)<ref>-{Linnæus, C. 1735. [http://www.biodiversitylibrary.org/item/15373 Systema naturæ, sive regna tria naturæ systematice proposita per classes, ordines, genera, & species]. – pp. [1–12]. Lugduni Batavorum. (Haak).}-</ref>. Прво царство обухватало је неживе класе [[минерала]], [[камен|камења]] и [[фосил]]а, док су друга два обухватала класе живих организама. Природњаке је, на основу царства које истражују, Лине поделио на литологе, фитологе и зоологе.
 
{{Родослов/start}}
{{Родослов| | | |Живот|| | | |Живот=Живи организми}}
{{Родослов| |,|-|'| |`|-|.| }}
{{Родослов|Биљке | | | |Животиње |Биљке=Биљке (-{Regnum Vegetabile}-)|Животиње=Животиње (-{Regnum Animale}-)
|boxstyle_Биљке =background-color: lightgreen;
|boxstyle_Животиње =background-color: pink;
}}
{{Родослов/end}}
 
== Систем са три царства живих организама ==
 
Услед све интензивнијег истраживања [[микроорганизми|микроорганизама]] путем [[микроскоп]]а, већ средином [[19. век]]а постало је јасно да је „постојећа [[дихотомија]] на биљно и животињско царство нејасних граница и старомодна“ <ref>-{Scamardella, Joseph M. 1999. Not plants or animals: a brief history of the origin of Kingdoms Protozoa, Protista and Protoctista. ''International Microbiology'' '''2''' (4): 207–216.}-</ref>. Поједини научници (нпр. [[Ричард Овен]]) дали су препоруке да се ново царство за микроорганизме. Стога је [[Ернст Хекел]], 1866. године, класификовао живе организме у три царства, где су ново царство чинили једноћелијски организми.
 
{{Родослов/start}}
{{Родослов| | |Живот|| | | |Живот=Живи организми}}
{{Родослов| |F|J|L|7| }}
{{Родослов|border=0|boxstyle=background:#fee;|Једно | |Више |Једно=једноћелијски|Више=вишећелијски}}
{{Родослов||!| | |!| |`|-|-|.| }}
{{Родослов|Про | |Биљке | |Животиње |Про=Протисти (-{Protista}-)|Биљке=Биљке (-{Plantae}-)|Животиње=Животиње (-{Animalia}-)
|boxstyle_Про =background-color: khaki;
|boxstyle_Биљке =background-color: lightgreen;
|boxstyle_Животиње =background-color: pink;
}}
{{Родослов/end}}
 
== Системи са више царстава ==
 
Развој [[цитологија|цитологије]] на почетку [[20. век]]а донео је нова сазнања о грађи [[ћелија (биологија)|ћелије]]. Међу микроорганизмима истраживачи су јасно под микроскопом могли разликовати оне који имају оформљено [[једро]] ([[еукариоте]]) од оних који га немају ([[прокариоте]]). Копланд је [[1938.]] године издвојио прокариотске групе, бактерије и модрозелене алге (данас зване модрозелене бактерије), у ново царство: -{Monera}-.
 
У другој половини 20. века ултраструктура ћелије је постајала све важнија у обличавању царстава и класификацији организама, тако да су створене категорије хијерархијски више у односу на царство: натцарство прокариота и натцарство еукариота. Паралелно, све више научника посматрало је [[гљиве]] одвојено од биљака, на основу другачијег начина [[исхрана|исхране]]. [[Роберт Витекер]] је 1969. године предложио систем класификације живих организама на пет царстава, која су се уклопила у два цитолошки дефинисана натцарства. Систем пет царстава 2003. године прихваћен је у настави биологије у [[Србија|Србији]], и налази се у уџбеницима.
 
{{Родослов/start}}
{{Родослов| | |Живот|| | | |Живот=Живи организми}}
{{Родослов| |F|J|L|7| }}
{{Родослов|border=0|boxstyle=background:lightgrey|Пр | |Еу |Пр=натцарство Prokaryota|Еу=натцарство Eukaryota}}
{{Родослов||!| | |!| | | | | | }}
{{Родослов|Мон | |)|Про | | | | ||Мон=царство бактерија, -{Monera}-|Про=царство протиста, -{Protista}-
|boxstyle_Мон =background-color: lightgrey;
|boxstyle_Про =background-color: khaki;
}}
{{Родослов| | | ||)|Биљке | | | | ||Биљке=царство биљака, (-{Plantae}-)
|boxstyle_Биљке =background-color: lightgreen;
}}
{{Родослов| | | ||)|Гљиве | | | | ||Гљиве=царство гљива, -{Fungi}-
|boxstyle_Гљиве =background-color: lightblue;
}}
{{Родослов| | | ||`|Животиње | | | | ||Животиње=царство животиња, -{Animalia}-
|boxstyle_Животиње =background-color: pink;
}}
{{Родослов/end}}
 
== Архее и домене ==
[[Слика:Phylogenetic tree.svg|мини|десно|250п|рРНК [[филогенија|филогенетско стабло]], са приказане три домене]]
Почев од краја 70-их година 20. века, у молекуларногенетичким истраживањима наследних информација, а у првом реду [[ген]]а за рибозомалне [[РНК]], уочене су до тада скривене разлике међу прокариотским организмима. Ове разлике су биле веома велике, тако да су од царства бактерија издвојене „[[архебактерије]]“.
 
[[Карл Воуз]], у то време један од најважнијих научника у истраживањима порекла еукариотских организама и реконструкције [[еволуција (биологија)|еволуције]] читавог живота, одлучио се на увођење нове таксономске категорије, домена или домене, на које је подељен читав живи свет. Установио је три домене, једну чине организми са еукариотском грађом ћелије (-{Eukarya}-), а две организми са прокариотском ћелијом (-{Bacteria}- и -{Archaea}-). Независно од општег плана грађе ћелије, архее су сличније и сродније еукариотским организмима него бактеријама.
 
Увођење разлика међу прокариотима на вишем нивоу (домена) натерало је систематичаре да некадашње царство -{Monera}- поделе на два (-{Eubacteria}- и -{Archaebacteria}-), од којих свако припада засебној домени.
 
== Савремене класификације ==
Научне тежње да се филогенетски односи пресликају у хијерархијској класификацији (филогенетска систематика, нарочито молекуларна систематика) довеле су до честих реаранжмана у класификационим схемама живих организама. Описи царстава су критички истраживани, њихове делиминације често мењане, а свака нова информација о финим разликама у структури гена, грађи ћелија, метаболизмима и сл. уграђивана је у систематику царстава. Од Линеовског концепта царства се није одустало, али се све чешће идеја о највишем рангу поистовећује са категоријама домене и натцарства.
 
[[Слика:Eukaryota tree.svg|мини|десно|250п|Еукариотска (нат)царства]]
У оквиру домена археа и бактерија, филогенетски односи се још увек расветљавају те су организми груписани у филуме (разделе), а царстава нема<ref>[http://www.taxonomicoutline.org/ -{The Taxonomic Outline of Bacteria and Archaea (TOBA)}-], верзија 7.7</ref>. У оквиру еукариотске домене, највише промена се десило услед детаљнијег истраживања једноћелијских организама ([[протист]]а). Раније „чудна групација оних органиама које не можемо сврстати у животиње, биљке или гљиве“<ref name="SR">-{Simpson, A.G.B., Roger, A.J. 2004. The real ‘kingdoms’ of eukaryotes. ''Current Biology'' '''14'''(17): R693–696.}-</ref>, данас се протисти сматрају основом неколико различитих и великих еукариотских натцарстава. Научници Симпсон и Роџер залагали су се за монофилетско порекло натцарстава те су 2004.<ref name="SR"/> поделили еукариотску домену на 6 великих група, које најчешће изједначавамо са натцарствима: -{[[Opisthokonta]]}-, -{[[Amoebozoa]]}-, -{[[Arcaheplastida]]}-, -{[[Chromalveolata]]}-, -{[[Rhizaria]]}- и -{[[Excavata]]}-. Најновија генетичка истраживања указала су да су -{Rhizaria}- подгрупа у оквиру -{Chromalveolata}-, а очекује се још промена у класификацији еукариота и јасно дефинисање царстава.
 
==Види још==
* [[Класификација]]
* [[Таксономске категорије]]
* [[Кладистика]]
* [[Филогенија]]
* [[Карл Лине]]
 
== Литература ==
{{Извори}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.futura.edu.rs/buduciStudenti/prirucnik_za_prijemni_ispit/Prirucnik%20za%20polaganje%20prijemnog%20ispita.pdf Универзитет Сингидунум: Приручник за полагање пријемног испита, Биодиверзитет, страна 6 ]
 
[[Категорија:Систематика]]
 
<!--interwiki-->
 
[[af:Koninkryk (biologie)]]
[[ar:مملكة (تصنيف)]]
[[an:Reino (biolochía)]]
[[ast:Reinu (bioloxía)]]
[[id:Kerajaan (biologi)]]
[[ms:Alam (biologi)]]
[[zh-min-nan:Kài (hun-lūi-ha̍k)]]
[[jv:Karajan (biologi)]]
[[ba:Батшалыҡ (биология)]]
[[be-x-old:Царства (біялёгія)]]
[[bn:রাজ্য (জীববিদ্যা)]]
[[bs:Carstvo (biologija)]]
[[br:Riezad]]
[[ca:Regne (biologia)]]
[[cy:Teyrnas (bioleg)]]
[[cs:Říše (biologie)]]
[[da:Rige (biologi)]]
[[de:Reich (Biologie)]]
[[et:Riik (bioloogia)]]
[[el:Βασίλειο (βιολογία)]]
[[en:Kingdom (biology)]]
[[es:Reino (biología)]]
[[eo:Regno (biologio)]]
[[ext:Réinu (biologia)]]
[[eu:Erreinu (biologia)]]
[[fa:فرمانرو]]
[[fr:Règne (biologie)]]
[[fy:Ryk]]
[[ga:Ríocht (bitheolaíocht)]]
[[gv:Reeriaght (bea-oaylleeaght)]]
[[gl:Reino (bioloxía)]]
[[he:ממלכה (טקסונומיה)]]
[[hsb:Swět (biologija)]]
[[hr:Carstvo (taksonomija)]]
[[hy:Ենթաթագավորություն (կենսաբանություն)]]
[[ia:Regno (biologia)]]
[[is:Ríki (flokkunarfræði)]]
[[it:Regno (biologia)]]
[[ja:界 (分類学)]]
[[pam:Kaarian (biolohia)]]
[[ko:계 (생물학)]]
[[la:Regnum (taxinomia)]]
[[lv:Valsts (bioloģija)]]
[[lb:Räich (Biologie)]]
[[lt:Karalystė]]
[[hu:Ország (rendszertan)]]
[[mt:Renju (bijoloġija)]]
[[mr:साम्राज्य (जीवशास्त्र)]]
[[nl:Rijk (biologie)]]
[[no:Rike (biologi)]]
[[nn:Biologisk rike]]
[[oc:Règne (biologia)]]
[[mhr:Кугыжаныш (биологий)]]
[[pl:Królestwo (biologia)]]
[[pt:Reino (biologia)]]
[[ro:Regn (biologie)]]
[[ru:Царство (биология)]]
[[rue:Царьство (біолоґія)]]
[[sah:Саарыстыба (биология)]]
[[scn:Regnu (bioluggìa)]]
[[simple:Kingdom (biology)]]
[[sk:Ríša (taxonómia)]]
[[sl:Kraljestvo (biologija)]]
[[sh:Carstvo (taksonomija)]]
[[fi:Kunta (biologia)]]
[[sv:Rike (biologi)]]
[[ta:இராச்சியம் (உயிரியல்)]]
[[tl:Kaharian (biyolohiya)]]
[[tt:Патшалык (биология)]]
[[th:อาณาจักร (ชีววิทยา)]]
[[vi:Giới (sinh học)]]
[[tr:Âlem (biyoloji)]]
[[uk:Царство (біологія)]]
[[ur:مملکت]]
[[vec:Regno (tasonomìa)]]
[[wa:Ringne (biyolodjeye)]]
[[vls:Ryk (biologie)]]
[[zea:Riek (biologie)]]
[[zh:界 (生物)]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Царство_(биологија)”