Википедија

Арта — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м кутијица
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 21:
 
Град Арта је познат по томе што је била седиште [[Епирска деспотовина|Епирске деспотовине]] током [[Средњи век|средњег века]]. Захваљујући овоме у граду и околини постоји више добро очуваних грађевина, најчешће цркава из раздобља [[Византија|Византије]], па је град познат као место са богатим византијским наслеђем. Друга важна особеност града је да је Арта седиште [[Технички Инситут Епира|Техничког Инситута Епира]], важне високошколске установе у западној [[Грчка|Грчкој]].
 
 
==Природни услови==
[[Слика:Το γιοφύρι της Άρτας.jpg|мини|250 п|десно|Древни мост града Арте]]
Линија 29 ⟶ 27:
 
Клима у Арти је [[средоземна клима|средоземна]].
 
 
==Историја==
 
Најстарији археолошки налази у подручју Арте говоре да је ово подручје било насељено још у време [[праисторија|праисторије]]. У 9. веку п. н. е. јавља се прво стално насеље на подручју Арте, да би у 7. веку п. н. е. [[Коринт|Коринћани ]] оснибају град под именом Амвракија, претечу данашњег града. Ово одручје потпало је под власт [[античка Македонија|античке Македоније]]. У 2 веку п. н. е. оно је пало под [[стари Рим|староримску]] власт после покоравања покрајине, којом је владао владар [[Пир]] ("Пирова победа").
 
Арта се под данашњим називом први пут спомиње у [[Византија|византијским]] списима из 1082. г.године, као скромно насеље. Међутим, после [[Крсташи|крсташког]] заузећа [[Цариград]]а и већег дела [[Византија|Византије]] у периферно постављеној Арти јавља се самостална власт, позната као [[Епирска деспотовина]]. Први владар био је [[Михајло I Комнин Дука]]. Пред крај [[13. век]]а ова деспотовина поновно улази у састав [[Византија|Византије]], а ускоро и средњовековне [[Србија|Србије]] (1337-59.), потом [[Албанци|Албанаца]] и на на крају [[Италија|Италијана]].
 
1449. г. [[Турци]] [[Османлије]] заузимају Арту преимењујући је у "Нарду". Град је био под [[Турци]]ма краће него већина других градова у [[Грчка|Грчкој]], јер су у раздобљу 1717-97. г. градом владали [[Млечани]], а затим поново [[Турци]].▼
 
[[1881.]] г. град са јужним делом [[Епир]]а припада савременој [[Грчка|Грчкој]], а после [[Грчко-турски рат|Грчко-турског рата]] 1923. г. у град се досељавају и [[Грци|грчке]] пребеглице из [[Мала Азија|Мале Азије]]. Током [[20. век]]а град се развија у подручно средиште јужног [[Епир]]а.▼
 
▲1449. г. [[Турци]] [[Османлије]] заузимају Арту преимењујући је у "Нарду". Град је био под [[Турци]]ма краће него већина других градова у [[Грчка|Грчкој]], јер су у раздобљу 1717-97. г.године градом владали [[Млечани]], а затим поново [[Турци]].
 
▲[[1881.]]. г.године град са јужним делом [[Епир]]а припада савременој [[Грчка|Грчкој]], а после [[Грчко-турски рат|Грчко-турског рата]] 1923. г.године у град се досељавају и [[Грци|грчке]] пребеглице из [[Мала Азија|Мале Азије]]. Током [[20. век]]а град се развија у подручно средиште јужног [[Епир]]а.
==Становништво==
 
Арта данас има око 25.000 становника. Становништво чине углавном етнички [[Грци]]. Кретање становништва по последњим пописима било је следеће:
 
* 1981. г.године, град 20.004 стстановника.
* 1991. г.године, град 23.710 стстановника.
* 2001. г.године, град 23.863 стстановника.
 
 
Линија 59 ⟶ 53:
* Мост града Арте из турског раздобља
* градски музеји (антички, етнографски, историјски)
 
 
== Види још ==
* [[Арта (Округ)]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Арта”