Делемон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м кутијица
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 30:
Подручје Делемона је било насељено још у време [[праисторија|праисторије]] и [[Стари Рим|Старог Рима]], али није имало велики значај.
 
Први помен данашњег насеља под именом ''Делемонте'' био је [[737.]]. ггодине. У следећим вековима Делемон и његова околина били су под управом [[Немци|немачких]] војвода из [[Алзас]]а, а касније из оближњег [[Базел]]а, иако је локлано становништво било [[Французи|француско]].
 
Вишевековно благостање и мир били су прекинути током [[Наполеон]]ових ратова град је био присилно прикључен [[Француска|Француској]]. После тога град је постао део [[Швајцарска конфедерација|Швајцарске конфедерације]] и са околином је укључен у [[Кантон Берн]].
 
Касније, током [[19. век]]а Делемонт се почиње полако развијати и јачати економски. Ово је довело до раста становништва и досељавања [[Немци|Немаца]], који су [[1880.]]. г.године чинили 40% градског становништва.
 
Јачање [[Немци|немачког]] утицаја у овој области, традиционално насељеној [[Французи]]ма, довело је до појаве покрета за издвајање [[Французи|француског]] дела [[Кантон Берн|Кантона Берн]] у засебни [[кантон]]. Овај покрет јавио се [[1947.]]. г.године, да би [[1979.]] г. године, на основу референдума, успосатвљен нови иданас најмлађи [[Кантон Јура]] са [[Делемон]]ом као главни градом.
 
==Становништво==
[[2010.]]. г.године Делемон је имао нешто нешто мање од 12.000 становника.
 
'''Језик''': [[Швајцарска|Швајцарски]] [[Французи]] чине традиционално становништво града и [[француски језик]] је званични у граду и кантону. Међутим, до пре неколико деценија удео [[Немци|Немаца]] у граду је био значајан - [[1880.]]. г.године они су чинили 40% грађана. Али, последњих деценија њихов удео је осетно опао и данас је сасвим мали. Такође, градско становништво је током протеклих неколико деценија, досељавањем имиграната из различизих делова света, постало веома шаролико, па се на улицама Делемона чују бројни други језици. Тако данас [[француски]] говори 84,3% градског становништва, а прате га [[италијански]] (4,0%) и [[немачки језик]] (3,1%).
 
'''Вероисповест''': Месни [[Французи]] су одувек били [[римокатолици]]. Римокатолици чине већину становништва - 70%, уз приметан удео [[протестанти|протестаната]] - 13%.