Спринт (атлетика) — разлика између измена

мНема описа измене
 
Трка почиње на пуцањ из пиштоља. Према важећим правилима од 2010. такмичар се кажњава диквалификацијом ако погреши код старта (пример [[Јусеин Болт|Јусеина Болта]] у финалу трке на [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2011 — 100 метара за мушкарце|100 метара]] на [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2011.|Светском првенству 2011.]] у [[Тегу]]у). Ранија правила до 2003. су дозвољавала два погрешна старта пре дисквалификације, а касније до 2010. био је дозвољен само један погрешан старт.
 
== Убрзање ==
На пуцањ стартног пиштоља такмичар експозивно опружа „предњу“ ногу помоћу замаха „задње“ ноге према напред. Синхронизовано са овим, рука уз „предњу“ ногу изводи замах према напред, а друга рука према назад. Овако започето кретање наставља се брзим спуштањем замајне ноге на тло, готово у исто време кад нога која се опружила напушта тло. На тај начин се остварује најдужи први скок у најкраћем могућем временском размаку, а затим се повезано са овим изводе следећи скокови у истим временским размацима који су због инерције све дужи, док де негде око 15 метара, а можда и пре између петог и осмог корака, не постигне нормална дужина скока. Скокови у брзом спринту треба да буду брзи, дуги и ниски.
 
Кад достигне пуну брзину, спринтер се креће око пет корака у секунди. Сваки корак, који зависи од висине спринтера, може мерити и до 2,40 м. Одступања од ове технике има од трчања у кривини, јер тада треба нагнути тело према унутрашњој страни тркалишта и то више уколико је брзина спринта већа и кривина оштрија.
 
== Референце ==