Богдан Шупут — разлика између измена

== Биографија ==

Рођен је [[6. септембра]] [[1914.]] године у Сиску. Са девет година сели се са родитељима у [[Нови Сад]]. Похађа Државну мушку гимназију у Новом Саду, а касније уписује Краљевску уметничку школу у Београду, а професори су му [[Бета Вукановић]], [[Драгослав Стојановић]], [[Симеон Роксандић]], [[Љуба Ивановић]] и [[Никола Бешевић]]. Сматрајући га својим најдаровитијим учеником, Љуба Ивановић га је наговарао да се посвети искључиво графици, а када је 1937. основана [[Академија ликовних уметности у Београду]], предлагао га је и за свог асистента. Међутим, Шупут који је у међувремену био у Паризу ([[Матица српска]] га је послала на Париску међународну изложбу као младог талентованог уметника) и одушевио се колоритом и сликањем уљаним бојама одбија понуду свог омиљеног професора. Сарадник Студентске матице у Новом Саду постаје 1935. године. Истовремено почиње да објављује графике и карикатуре у новосадским листовима „Дан“ и „Реггели Úјсáг“, као и у београдској „Политици“ и „Ошишаном јежу“. Сарадник Студентске матице у Новом Саду постаје 1935. године.

Од 1936. до 1938. похађа Академски течај на Уметничкој школи у Београду, с ког се исписује да би отишао у [[Париз]] на сликарско усавршавање. Тамо учествује у оснивању Удружења југословенских ликовних уметника који живе у Паризу, 1938. године. У то време објављује графике са социјалном тематиком у алманаху „Војвођански зборник“ и часопису „Наш живот“ у Новом Саду.

 

Средином марта 1940. године Шупут посећује Улцињ, а у августу рудник Љубију, ради одмора и у потрази за новим сликарским мотивима. На јесен исте године одлази на служење војног рока у Сарајево. У априлском слому Југославије, 1941. године, доспева у немачко заробљеништво. У заробљеничком логору Сталаг -{IV}- А у [[Олберсдорф]]у, у [[Саксонија|Саксонији]], припада илегалној организацији „Друг“, али је активан у културно-уметничком животу и ради сценографију за тамошње приредбе.

Успева да изађе из логора [[1. новембра]] [[1941]], и после једанаест дана стиже у Нови Сад, али је [[23. јануара]] [[1942.]] стрељан заједно са мајком и тетком у [[Новосадска рација|рацији]] коју су извршили мађарски фашисти.

 

=== Опус ===

Уосталом, био је сликар, човек који тражи лепоту и срећу изван своје личности. Судећи по његовом младалачком сликарству, често невеселом, показивао је, с времена на време, знаке сакривене меланхоније, или можда, извесно узнемирење и предосећање трагедије. Понашао се као човек који се родио безброј пута.“

(Предраг [[Пеђа Милосављевић]])

 

Богдан Шупут је рођен у првом, а убијен у другом светском рату. Смрт га је прекинула у узлазној линији. Био је велика нада и најталентованији сликар у својој генерацији. Његово плодно уметничко стваралаштво било је интензивно и краткотрајно, згуснуто, у једном даху. Остао је да живи у сећању својих пријатеља и поклоника ликовне уметности као вечно млад, насмејан, драг, изузетно даровит и врстан сликар, графичар, карикатурист, фанатично одан уметности и уверен у своје могућности, чија су дела привлачила пажњу текуће ликовне критике и љубитеља, а нека од њих представљају значајне антологијске вредности. Осим у приватном власништву, Шупутови радови налазе се у [[Народни музеј у Београду|Народном музеју у Београду]], [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], [[Музеј савремене уметности у Београду|Музеју савремене уметности у Београду]], Модерној галерији у Загребу, [[Спомен-збирка Павла Бељанског|Спомен-збирци Павла Бељанског]], Галерији Матице српске и Галерији савремене ликовне уметности у Новом Саду и у Галерији Народног музеја у Смедеревској Паланци.

== Види још ==

* [[Списак српских сликара]]

 

== Референце ==