Википедија

Ориген Адамантије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
'''Ориген''' (право име му је Ориген Адамантије) рођен је [[185]]. у [[Александрија|Александрији]]; умро [[254]]. у [[Тир]]у) (данашњи [[Либан]]), је био философ[[филозоф]] и богослов, аутор мноштва библијско-критичких, егзегетских, догматских, апологетских и поучних дела, а такође и проповеди и писама. ▼
{{радови у току}}
▲'''Ориген''' (право име му је Ориген Адамантије) рођен је [[185]]. у [[Александрија|Александрији]]; умро [[254]]. у [[Тир]]у) (данашњи [[Либан]]), је био философ и богослов, аутор мноштва библијско-критичких, егзегетских, догматских, апологетских и поучних дела, а такође и проповеди и писама.
 
=== Биографија ===
Ориген је рођен у Александрији као најстарији од седморо деце, и већ као дечак показивао је изузетну талентованост. Његов отац који се звао Леонида био је учитељ грчког језика, који му је пружио једно изврсно образовање, а од мајке јеврејке са којом је често певао библијске псалме научио је хебрејски. У Александрији је посећивао предавања Пантена и Клемента. До седамнаесте године је стекао такутакву славу да је његов отац био познат као »Леонида отац Оригенов«. Због његовог снажног тела и изузетне снаге називали су га „Тврди“.
 
[[202]]. године под владавином [[Септимије Север|Септимија Севера]] дошло је до великог прогона хришћана, његов је отац, одбивши да негира постојање [[Христ]]а, одвучен из куће и одведен у Цезареју. Док су се његова мајка и браћа шћућурили у страху, Ориген је захтевао да прати свога оца на путу мучеништва, схвативши да он то мисли озбиљно, његова је мајка узела његове сандале и сакрила их. Али то га није одвратило од намере да крене за њима. Трчећи босоног за војницима који су тукли његовог оца, викао је и прерклињао га да се због њих не одрекне вере.
Након смрти Леонида, као што је то био обичај, римске су власти заплениле сву његову имовину и оставиле му осиромашену породицу без игде ичега. Ориген је био прихваћен од једне јако богате госпође, која се једно кратко време бринула о његовом даљњем школовању и образовању.
 
=== Вођење школе ===
[[203]]. када је Клемент напустио положај декана теолошке школе, Ориген је са осамнаест година изабран за његовог наследника. Школа је била под строгим надзором бискупа Деметрија са којим ће се он много пута сукобити. Преко дана је Ориген предавао граматику а ноћу се посветио проучавањем [[библија|библије]], тако да је могао да издржава мајку и шесторо браће.
По Матеју 19,12; Ориген сеје одлучио кастриратида се кастрира због духовних разлога. Данашњи научници сумњају у ту тезу. Могуће је да та тврдња долази од стране његовог противника Деметрија. Ориген је подучавао граматику, природне науке, филозофију и преводио библију. Ученике је поделио у две групе, он је узео напредније, а Херакло, с којим се упознао на Клементовим предавањима, узео почетнике.
Уз те обавезе, Ориген се посветио и темељитом проучавању [[Платон]]а, [[стоик]]а и питагорејаца.
▼
Основним догматским радовима Оригена сматрају се „Против [[Целса]]" (у осам књига) и „О начелима", где је снажно изражен апологетски карактер. У основна дела Оригена из библистике и егзегезе потребно је поменути тумачење на књигу Постања, Песму над Песмама, [[Свето Јеванђеље по Јовану|Јованово]] и [[Свето ЈЕванђеље по Луци|Лукино јеванђеље]], посланицу Римљанима. Оригенова дела се налазе у РGr. ХI-ХVII. [[Јевсевије Кесаријски|Јевсевије Памфил]] му посвећује VI књигу своје Историје.▼
 
Оригеново учење ушло је у основе многих богословских система, како православних тако и јеретичких. Особито Оригену стављају у кривицу честу апелацију јеретика [[Арије|Арија]] према његовим делима и ауторитету. Аријево усмеравање према Оригену било је, по напомени уваженог научника, „не у том смислу да је Арије усвојио мисли тог учитеља, већ пре у томе што је Арије злоупотребио многе Оригенове изразе" (еп. Јован, „Историја Васељенских Сабора", Новочеркаск, 1893, стр. 4 /на руском/).
 
=== Познанство са Амброзијем ===
Оригеново богословље осуђено је као јерес на [[Пети Васељенски Сабор|Петом Васељенском Сабору]] (553. године), по иницијативи императора [[Јустинијан]]а, када је анализирао његово учење и затим упутио посланицу Мини, патријарху Константинопоља. У тој посланици изложено је десет анатематизама. Закључна тачка гласи: „Анатема и Оригену, прозваноме Адамант, који је изложио то нечасно и преступно учење, као и свакоме ко прихвати те мисли, или их штити или на неки начин ради на томе да се оне понове..." (пом. дело, стр. 279). ▼
Између [[212]]. и [[213]]. упознаје се са Амброзијем једним богатим римљанином који постаје његов мецен и послодавац. [[Амброзије]] је Оригену осигурао седам писара, који су свакодневно записивали све шта је Ориген диктирао, а затим су те текстове давали четрнаесторици улепшавајућих писара ([[калиграф|калиграфима]]) који су их преписивали. Амброзије ће све до своје смрти остати Оригенов послодавац.
Ориген је на месту декана теолошке школе остао двадесет и осам година, са малим прекидима које је користио за своје учењашке и теолошке потребе.
 
=== супростављање Целсеу ===
Седамдесет и пет година пре Оригеновог рођења хришћанство је уздрмала књига „Истинита реч“ од грчког филозофа Целса, да је запретила опасност од потпуног гушења нове вере. Одлучивши да је време за побивање Целсових оптужби, Ориген је написао своје најважније дело које је потпуно сачувано.
[[250]]. године затекао се Ориген у Тиру када је римски цар [[Деције Трајан]] ([[201]]-[[251]]) започео поновни прогон на хришћане, ту је и ухваћен и бачен у тамницу где је био мучен. По Еузебију Ориген је био мучен до смрти, данима је био бичеван, везан за руке и ноге, и да је од тих последица и умро. Други извори по Јерониму, говоре да је био пуштен 251. након смрти Деција и да је [[254]]. умро природном смрћу .
▲
=== Дела ===
▲Основним догматским радовима Оригена сматрају се „Против [[Целса]]" (у осам књига) и „О првим начелима", где је снажно изражен апологетски карактер. То је дело први знанствено догматични покушај захтева старе цркве. У основна дела Оригена из библистике и егзегезе потребно је поменути тумачење на књигу Постања, Песму над Песмама, [[Свето Јеванђеље по Јовану|Јованово]] и [[Свето ЈЕванђеље по Луци|Лукино јеванђеље]], посланицу Римљанима. Оригенова дела се налазе у РGr. ХI-ХVII. [[Јевсевије Кесаријски|Јевсевије Памфил]] му посвећује VI књигу своје Историје.
 
 
 
▲Оригеново богословље осуђено је као јерес на [[Пети Васељенски Сабор|Петом Васељенском Сабору]] ([[553]]. године у Цариграду), по иницијативи императора [[Јустинијан]]а, када је анализирао његово учење и затим упутио посланицу Мини, патријарху Константинопоља[[Константинопољ]]а. У тој посланици изложено је десет анатематизама. Закључна тачка гласи: „Анатема и Оригену, прозваноме Адамант, који је изложио то нечасно и преступно учење, као и свакоме ко прихвати те мисли, или их штити или на неки начин ради на томе да се оне понове..." (пом. дело, стр. 279).
 
Како Оци на Петом Васељенском Сабору нису установили особена правила, ми на анатему Оригена наилазимо у првом правилу [[Шести Васељенски Сабор|Шестог Васељенског Сабора]], у коме се понавља одлука са Петог Сабора: „Теодора Мопсуестијског, Несторијевог учитеља, и Оригена, и Дидима, и Евагрија, који су обновили јелинске басне, и прелазак и поновно рађање тела и душе, учење које је противно вери у васкрсење мртвих... саборно смо предали проклетству и одбацили". Како се може видети, Оригеново име се налази међу именима осталих јеретика.
Линија 27 ⟶ 38:
[[Категорија:Хришћанство]]
[[Категорија:Јеретици]]
 
 
 
[[bg:Ориген]]
[[cs:Órigenés]]
[[de:Origenes]]
[[el:Ωριγένης]]
[[en:Origen]]
[[eo:Origeno]]
[[es:Orígenes]]
[[fi:Origenes]]
[[fr:Origène]]
[[he:אוריגנס]]
[[hu:Órigenész]]
[[id:Origenes]]
[[it:Origene Adamantio]]
[[ja:オリゲネス]]
[[ko:오리게네스]]
[[lt:Origenas]]
[[nl:Origenes]]
[[pl:Orygenes]]
[[pt:Orígenes]]
[[ro:Origen]]
[[ru:Ориген]]
[[sk:Origenes]]
[[sv:Origenes]]
[[zh:俄利根]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ориген_Адамантије”