Готфрид Вилхелм Лајбниц — разлика између измена

Каријеру је започео као донекле сумњив адвокат и дипломата, у почетку радећи за изборног кнеза од Мајнца године [[1667]]. и на том послу извршио је и кодификацију законских прописа града. Радио је и за војводе Брауншвајг-Линебург као библиотекар и саветник ([[1676]]-[[1716]]). Године [[1700]]. помогао је при оснивању [[Берлин]]ске академије наука и постао њен први председник. Иако је много писао мало је тога објављено.

Током његова два путовања у [[Лондон]], [[1673]]. и [[1676]], [[Хајгенс]] и [[Бојл]] су га заинтересовали за текући рад у математици и Лајбниц се бавио овим радом у својим слободним тренуцима, да би остварио сјајна открића како у инфинитезималном рачуну (независно од Њутна), тако и у комбинаторичкој анализи.

У исто то време Лајбниц је био веома заузет успостављањем законских права легитимних и многих нелегитимних чланова домаћинства три изборна кнеза којима је редом служио. Често у покрету и помно бележећи своје мисли о многим предметима, он се истовремено бавио дипломатијом и прављењем планова за француску инвазију на [[Египат]]. Своје је таленте расипао на прљаве послове свог господара. Такође се ангажовао у неуспешном покушају да уједини католичку и протестантску цркву [[1683]], као и на оснивању Берлинске академије наука 1700. године. Када је његов први послодавац, изборни кнез од Хановера, био на путу да постане Џорџ И од Енглеске, Лајбниц је отпуштен и остављен да пише историју породице Брунсвик.

Лајбниц је категорије омеђио на шест: супстанција, [[квантитет]], [[квалитет]], релација, акција и пасија (трпљење).

Његов принцип истоветности неразлучивих тврди да су личност х и личност у идентични ако и само ако деле иста суштинска нерелацијска својства. Његова ’Теодицеја’ (1710) покушава да помири доброту [[Оo Богу|Бога]] са постојањем зла у свету, претпостављајући да је само [[Бог]] савршен и да је овај свет "најбољи од свих могућих светова". Овај став исмејан је у комичном [[Волтер]]овом роману Кандид.

==[[Логика]]==

Природнонаучни појам континуитета први је одредио [[Аристотел]] ('Meiit. XI 12, 1069a). До обухватнијег значења он долази код Γ. Β. Лајбница у убећењу да природа не чини скокове (natura поп facit saltus), да се све уплиће у целину (грч. σύμπνοια πάντα). Овој представи је дао израз у тзв. закону континуитета (lex continui), при чему је применом овог закона побијао физику Р. [[Рене Декарт|Ренеа Декарта]]а, Н. [[Малбранш]]а и др. (упор. *Нови ОГЛ., Предг.; +Монадологија, §61; +Теодицеја III, 348).

"Ништа се не догађа у једном удару, а једно је од мојих најважнијих начела да природа никад не чини скокове. Овај став сам назвао законом континуитета[[континуитет]]а." Каже Лајбниц. Модерна теоријска [[физика]] од развоја квантне теорије и њеног уобличења (квантна механика), напротив, радије пак претпоставља дисконтинуалне, у смислу овог навода "скоковите" прелазе од једног у неко друго стање.

Лајбниц је увео појам актуално бесконачног, који је прихватио млади И. [[Имануел Кант]].

Након што је дошла његова конструкција инфинитезималног рачуна почела је његова жестока дискусија с Њутном о праву првенства; Лајбниц је свој рад обавио после [[Њутн]]аЊутна (након 1665), али независно од њега. Нотацију коју данас користимо у инфинитезималном рачуну дугујемо Лајбницу. Мањи део његовог рада био је о бесконачним низовима, где је [[1674]]. открио забавну релацију између π и свих других непарних бројева: π/4 = 1 - 1/3+1/5 - 1/7+1/9..., коју је раније пронашао [[Грегори]].

Лајбниц је имао изванредан смисао за математику. Изумео је машину за рачунање ([[1672]]), далеко бољу од Паскалове, која је могла само да сабира и одузима; Лајбницова је могла још и да множи, дели и рачуна квадратни корен.

Лајбниц је [[1697]]. први представио дуални систем (бинарни систем), односно бројевни систем, у којем се уз помоћ само две цифре 0 и 1 може приказати сваки број (док се у обичном децималном систему користи десет цифара 0-9). Децимално 1 се при том у дуалном систему појавује као 1 (1x2°), 2 као 10 (1x2¹ + 0x2°), 3 као 11 (1x2¹ + + 1x2°), 4 као 100 (1х2² + 0x2¹ + 0x2°) итд. У модерној обради података спроводи се дуални систем, стога што се његове цифре 0 и 1 лако придружују електричним стањима УКЉУЧЕНО И ИСКЉУЧЕНО, а тиме се сваки број може представити неким низом таквих стања.

Појам [[diferencijalдиференцијал]] (Differential), увео је Лајбниц (поред И. Њутна је један од твораца диференцијалног и интегралног рачуна) за озн. локалне (тј. тачкасте) линеарне апроксимације: при образовању диференцијалног количника [dy:dx = f(x); чита се: де ипсилон по де икс; диференцирати] изрази ''dy'' и ''dx'' означавају се као диференцијали.

Умро је заборављен, у Хановеру [[14. новембар|14. новембра]] [[1716]]., савладан болешћу и усред спора око свог проналаска инфинитезималног рачуна.