Партитура — разлика између измена

Ако се инструменти (нпр. прве виолине) деле у више група, онда се, ради прегледности, могу писати у више од једне нотне линије, али то најчешће није случај у целој партитури, већ само у појединим деловима. Тај случај се при дељењу означава са ''-{div.}-'' (скраћено од италијанског -{divisi}-), а када се враћају у исту мелодију, обележава се или са ''-{tutti}-'' (најчешће код гудача), а за мање бројне инструменте се мелодија обележава са ''а 2'', ''а 3'' ... (што означава да је свирају оба, одн. сва три инструмента). Ако само један инструмент групе свира мелодију, мелодија се обележава са ''-{solo}-''. Ређи случај, који се јавља код савременијих композитора, је дељење мелодијске деонице према пултовима гудача, тако да се код [[Игор Стравински|Стравинског]] у балету „''[[Посвећење пролећа (балет)|Посвећење пролећа]]''“ може срести да деоницу свирају 5., 6., 7. и 8. пулт првих [[виолина]] (четири пара, односно осам свирача). Овим композитор жели постићи просторни доживљај звука, јер се ови пултови најчешће налазе са крајње леве стране публике. Такође, може се срести, такође код гудача, да композитор тражи да само половина одређених инструмената свира у том тренутку (нпр. половина [[виолина]]). Ово се обележава са ''metà'' (ит. ''пола'').

Image:TurandotP.gif|[[Ђакомо Пучини|Ђ. Пучини]] „''[[Турандот (опера)|Турандот]]''“ - музички интермецо између 1. и 2. слике -{II}- чина