Српска књижевност — разлика између измена

Најстарији рукопис и споменик старе српске књижевности писан на српском језику је [[Мирослављево јеванђеље]], литургијска књига од 362 странице писана у прелазној форми између [[старословенски језик|старословенског]] и [[Српскословенски језик|српско-словенског језика]]{{чињеница|date=09. 2009.}} која је написана осамдесетих година 12 вијека. Филолошким анализама је утврђено да су на тексту радила два писара од којих се потписао само један у четири кратка записа и то као Глигорије, Глигор и Григорије. Постоје мишљења да је запис Версамелеон аутров потпис. Данас се то мишљење не заступа. Писано је за хумског кнеза Мирослава, сина Завидиног, брата Стефана Немање.

Вјероватно је настало у манастисру Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу. Постоји и теорија да је настало у манастру Хиландару. Урађено је фототипско издање у Јужноафричкој Републици. 2001. године УНЕСКО га је уврстио у своју бублиотеку „Памћење свијета“