Википедија

14. мај — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.6.5) (Робот мења: kk:14 мамыр
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м commonscat
Ред 2:
 
==Догађаји==
{{МесецМај}}
| commonscat = 14. мај
*[[1610.]] - Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона. ▼
}}
*[[1643.]] - На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен. ▼
▲* [[1610.]]. -— Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона.
*[[1796.]] - Енглески лекар [[Едвард Џенер]] успешно вакцинисао против [[велике богиње|великих богиња]] једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије. ▼
▲* [[1643.]]. -— На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен.
*[[1811.]] - [[Парагвај]] прогласио независност од [[Шпанија|Шпаније]]. ▼
▲* [[1796.]]. -— Енглески лекар [[Едвард Џенер]] успешно вакцинисао против [[велике богиње|великих богиња]] једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије.
*[[1900.]] - У Паризу отворене друге модерне [[Олимпијске игре]], на којима су први пут учествовале жене.▼
▲* [[1811.]]. -— [[Парагвај]] прогласио независност од [[Шпанија|Шпаније]].
*[[1940.]] - Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине [[Ротердам]]а. Погинуло је око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа. ▼
▲* [[1900.]]. -— У Паризу отворене друге модерне [[Олимпијске игре]], на којима су први пут учествовале жене.
*[[1948.]] - Проглашена [[Израел|Држава Израел]].▼
▲* [[1940.]]. -— Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине [[Ротердам]]а. Погинуло је око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.
*[[1955.]] - У Варшави потписан уговор о оснивању [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Уговор су потписале Албанија, Бугарска, Мађарска, Немачка Демократска Република, Пољска, Румунија, СССР и Чехословачка.▼
▲* [[1948.]]. -— Проглашена [[Израел|Држава Израел]].
*[[1962]]. - [[Милован Ђилас]] изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година.▼
▲* [[1955.]]. -— У Варшави потписан уговор о оснивању [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Уговор су потписале Албанија, Бугарска, Мађарска, Немачка Демократска Република, Пољска, Румунија, СССР и Чехословачка.
*[[1968.]] - Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са [[Александар Дубчек|Александром Дубчеком]] објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „[[Прашко пролеће]]“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг. ▼
▲*[[1962]]. -— [[Милован Ђилас]] изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година.
*[[1973.]] - Лансирана прва америчка васионска лабораторија „Скајлаб I“. ▼
▲* [[1968.]]. -— Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са [[Александар Дубчек|Александром Дубчеком]] објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „[[Прашко пролеће]]“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг.
*[[1989.]] - Вођа перониста [[Карлос Менем]] постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса. ▼
▲* [[1973.]]. -— Лансирана прва америчка васионска лабораторија „Скајлаб I“.
▲* [[1989.]]. -— Вођа перониста [[Карлос Менем]] постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса.
*[[1991.]]
** - [[Радио-телевизија Србије]] почела емитовање сателитског програма
** - Самоубиство је извршила Ђанг Цхинг, удовица кинеског лидера [[Мао Цедунг]]а, један од вођа „Културне револуције“.
* [[1992.]]. -— Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у [[Краљ Милан|Краља Милана]].
* [[1999.]]. -— У ваздушним ударима [[НАТО]] на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову. Погинуло је 87 особа, међу којима је највећи број деце.
* [[2001.]]. -—
** Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја.
** Лидер коалиције десног центра [[Силвио Берлускони]] победио на парламентарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945.
* [[2002.]]. -— На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града.
* [[2003.]]. -—
** Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка.
** Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]].
** Алжирска војска ослободила 17 европских туриста, које су отели [[ислам]]ски милитанти и држали их два месеца у [[Сахара|Сахари]].
** После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења.
* [[2008.]]. -— [[Жистин Енан]], тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса.
 
==Рођења==
*[[1316]]. -— [[Карло IV Луксембуршки]], краљ Чешке и римско-немачки цар.
*[[1852]]. -— [[Ђорђе Красојевић]] је био политичар и адвокат.
*[[1909]]. -— [[Светозар Радојчић]], српски историчар уметности (†[[1978.]])
*[[1922]]. -— [[Фрањо Туђман]] (†[[1999.]])
*[[1925]]. -— [[Љубомир Тадић]]. професор, члан [[САНУ]]
*[[1944]]. -— [[Џорџ Лукас]], творац [[Ратови Звезда|Ратова Звевда]].
*[[1965]]. -— [[Овен Колфер]], ирски књижевник.
*[[1969]]. -— [[Кејт Бланчет]], аустралијска глумица.
*[[1971]]. -— [[Софија Копола]], америчка глумица, подуцентица, сценаристица и режисерка.
 
==Смрти==
*[[1843]]. -— [[књегиња Љубица]], мајка [[Кнез Михаило Обреновић|кнеза Михаила Обреновића]].
*[[1912]]. -— [[Аугуст Стриндберг]], шведски писац.
*[[1932]]. -— [[Чедомиљ Мијатовић]], српски политичар, историчар и економист, члан [[SKA]]. (*[[1842.]])
*[[1940]]. -— [[Ема Голдман]], литванска анархисткиња (*[[1869.]])
*[[1954]]. -— [[Хајнц Гудеријан]], немачки генерал и један од твораца тактике [[блицкриг]]а. (*[[1888]].)
*[[1998]]. -— [[Френк Синатра]], амерички певач и филмски глумац.
*[[1974]]. -— [[Љубо Бабић (сликар)|Љубо Бабић]], један од највећих хрватских и својевремено југословенских сликара и историчара уметности.
 
==Празници и дани сећања==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/14._мај”