Астрологија — разлика између измена

 

== Историјат ==

 

Колевка западне астрологије је стари [[Блиски исток]]. Прве опсерваторије биле су [[сумер]]ски [[зигурати]]. Стари [[Месопотамија|Месопотамци]] су веровали да [[звезда|звездама]] и [[сазвежђа|сазвежђима]], које су познавали у приличном броју, одговарају градови и државе на земљи. Краљеви нису предузимали никакав ратни поход, нити започињали било какав важан државни посао (нпр. изградњу путева или двораца и сл.) ако им звездочаци нису означили повољне дане. Записи астролошких интерпретација су пронађени међу осталим текстовима, исписаним на [[глинена плочица|глиненим плочицама]] [[клинасто писмо|клинастим писмом]].

У [[хеленистичка Грчка|хеленистичком периоду]], Египат је опет изронио као велики центар астролошких студија, који је имао тенденцију да помрачи славу својих претходника. Астрологија је кулминирала у доба [[Клаудије Птолемеј|Птолемеја]] око 150. године. Он је био аутор два главна дела из тог доба: ''Тетрабиблоса'', 4 књиге астрологије и ''Алмагеста'', зборника свеколиког тадашњег астрономског знања, који је између осталог садржао и прве [[ефемериде]] које је сачинио [[Хипарх са Родоса]]. Птолемеј је први увео [[геоцентрични систем]] света у астрономију који је остао важећи у науци (астрономији) наредних четрнаест векова, а у астрологији се и данас користи. Он је израдио и систем за састављање хороскопа у облику круга, а такође је и први увео у употребу куће хороскопа. Астролози су углавном прихватили Птолемејево тумечење 12 кућа, али су многи од њих направили свој систем кућа, па се тако данас зна за неколико система табела кућа од којих се највише користе Плацидусов (претежно у Европи), Кочов (претежно у Америци) и систем једнаких кућа. Од великих умова хеленистичког доба проучавањем астрологије бавили су се и [[Талес]], [[Питагора]], [[Анаксагора]], [[Емпедокле]], [[Хипократ]], [[Платон]], [[Еуксод]], [[Еуклид]] и други.

 

 

Арапска астрологија је била еклектичка и више се бавила мунданим (историјским) догађајима и медицином, а мање личним хороскопима, избегавајући на тај начин конфликт са религиозном идејом о [[фатализам|фатализму]]. Најпознатији астролог муслиманског света живео је у 9. веку и био познат под надимком Албмусар.

Индијска астрологија је такође утицала и на развој кинеске астрологије. Сматра се да су сијамска и кампучијанска астрологија веома сличне индијској, тј. да су разлике готово занемарљиве.

 

 

На почетку [[средњи век|средњег века]] на астрологију се у Европи гледало као на облик [[паганизам|паганизма]] што је утицало да се пољуља њен углед у теорији и пракси. Мешана је често са појмом [[алхемија|алхемије]], што је касније проучавањем доказано да су дубоко повезане. У алхемијским анализама користи се астролошка теорија, a најчешћи пример тога је придавање планета одређеним хемијским елементима: тако [[злато]] одговара Сунцу, [[сребро]] Месецу, [[жива]] Меркуру, итд. [[Хришћанство|Хришћански]] теолози су били у позицији да условно признају легитимитет астро-метеорологији и астро-медицини, док је лична, натална астрологија представљала проблем. Међутим, од 13. века већина италијанских двораца држала је астрологе, а и на универзитетима се предавала астрологија. Прилив арапских идеја био је важан део тог поновног интересовања за астрологију.