Неокласична политичка економија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Неокласична политичка економија''', поред марксистичке политичке економије, представља значајан правац у савременој економској мисли ([[19. век]]). Главни представници су [[Вилијам Стенли Џевонс]], [[Карл Менгер]], [[Леон Валрас]], [[Вилфредо Парето]], [[Алфред Маршал]], [[Густав Касел]] и др. Термин је у употребу први увео амерички економиста и социолог [[Торстен Веблен]] и он тада није обухватао економисте тзв. [[Аустријска школа|Аустријске школе]] (у које спада и Менгер). Ова теорија економије у први план истиче појединца који има своје потребе и настоји да максимира своје корисности и преференције (микроекономска анализа). Према субјективном правцу, економија истражује људско понашање као однос између циљева људи и оскудних средстава које имају алтернативе употребе.
 
Најзначајнији допринос ове економске анализе је маргинална величина, односно укупна, просечна и гранична величина код свих економских појава (гранична корисност добра или гранична продуктивност инпута производње и сл.). Како је цена величина која предодређује употреба инпута производње, то су изучавања супституције еластичности тражње и знак опадајуће корисности добили велику важност.