Турска Вардарска армија ссе борила по плану, али упркос томе, доживела је тежак пораз. Иако је [[Зеки паша]] оперативно изненадио српску команду својим изненадним нападом, одлука да се нападне снажнији непријатељ била је озбиљна грешка која је одлучила исход битке.<ref name=twentyfour>Borislav Ratković, Mitar Đurišić, Savo Skoko, ''Srbija i Crna Gora u Balkanskim ratovima 1912-1913'', Београд: БИГЗ, 1972, страна 83. Исход и знчај битке.</ref> На другој страни, српска команда је почела битку без планова и припрема. Пропуштена је прилика да се крене за пораженим непријатељем и тако ефективно окончају операције у [[Вардарска Македонија|Вардарској Македонији]], иако су постојале свеже позадинске трупе које су то могле да спроведу. Српска команда је још после битке била у уверењу да се борила са слабијим турским јединицама и да се главне непријатељске снаге налазе на [[Овче поље|Овче пољу]].<ref name="twentyfour"/><ref name=twentyfive>[[Живојин Мишић|Војвода Живојин Мишић]], ''Моје успомене'', Београд: БИГЗ, 1985, страна 236. Мишић тврди да је генерал [[Радомир Путник|Путник]] веровао да је Вардарска армија још у стању да се бори на Овче Пољу и после пораза код Куманова.</ref>
И поред тога, Битка код Куманова била је одлучујући фактор у исходу рата у Македонији. Турски план да воде офанзивни рат је пропао, а Вардарска армија је натерана да напусти значајну територију. Уз то је изгубила велики број артиљеријских оруђа која није могла да надокнади јер су путеви снабдевања из [[Анатолија|Анатолије]] били пресечени.<ref name="twentyfour"/>
