Милан Обреновић — разлика између измена

Народ је почео да буде незадовољан владавином краља Милана. Бојећи се народног незадовољства, а и због набавке нових пушака, краљ Милан се позвао на право да оснује стајаћу војску и наредио да се покупи оружје народа и стави у магацине. Радикали су повели жестоку борбу против режима краља Милана.
Сељаци Тимочке крајине пружили су отпор у сакупљању оружја и по наговору радикалне странке одбили да предају оружје. У околини [[Зајечар]]а и Књажевца [[1883]]. избила је [[Тимочка буна]] коју су краљ Милан и војска угушили. Тада је краљ Милан укинуо народну војску и почео да ствара редовну војску, која ће му бити верна и одана. После гушења буне, краљ почине да прогони радикале због чега је њихов вођа, Никола Пашић избегао у Бугарску и одатле наставио свој рад.
 
[[Слика:Kralj Milan Obrenovic.jpg|мини|десно|210п|Краљ Србије Милан Обреновић (1882-1889)]]
 
Политика краља Милана према Бугарској се почела све више заоштравати због његовог велепоседа Брегово које је припало Бугарској као и због сталне претње да избегле радикалске присталице предвођене Пашићем поврате своју некадашњу моћ. Уједињење Бугарске са Источном Румелијом [[1885]]. године Милан је доживео као припрему за освајање Македоније, што га је навело на рат са Бугарском. У краткотрајном [[Српско-бугарски рат (1885)|рату]] Србија је поражена, а главна битка се одвила на реци Сливници од 5. до 7. новембра [[1885]]. Мир је склопљен у Букурешту, по начелу повратка на првобитно стање.
 
Непосредно после завршетака Српско-бугарског рата, покушан је атентат на краља Милана на врло специфичан начин. Наиме, завереници су успели да се увуку у [[Двор]] и да истестеришу греде од његовог купатила. Само захваљујући будности стражара који су видели подвалу, краљ Милан Обреновић се спасао.
Анониман корисник