Милан Обреновић — разлика између измена

[[Слика:Kralj Milan Obrenovic.jpg|мини|десно|210п|Краљ Србије Милан Обреновић (1882-1889)]]
 
Политика краља Милана према Бугарској се почела све више заоштравати због његовог велепоседа Брегово које је припало Бугарској као и због сталне претње да избегле радикалске присталице предвођене Пашићем поврате своју некадашњу моћ. Уједињење Бугарске са Источном Румелијом [[1885]]. године Милан је доживео као припрему за освајање Македоније, што га је навело на рат са Бугарском. У краткотрајном [[Српско-бугарски рат (1885)|ратурат са Бугарском]]. У краткотрајном рату Србија је поражена, а главна битка се одвила на реци Сливници од 5. до 7. новембра [[1885]]. Мир је склопљен у Букурешту, по начелу повратка на првобитно стање.
 
Непосредно после завршетака Српско-бугарског рата, покушан је атентат на краља Милана на врло специфичан начин. Наиме, завереници су успели да се увуку у [[Двор]] и да истестеришу греде од његовог купатила. Само захваљујући будности стражара који су видели подвалу, краљ Милан Обреновић се спасао.
Као вид првог попуштања пред народом, краљ Милан је још 1. новембра 1887. године одобрио да збачени епископ и митрополит Михаило добија пензију, али не и право повратка у Србију. Исте године је и продужена важност Тајне конвенције уз додатну одредбу да ће Аустроугарска штитити интересе Обреновића. То је била политичка припрема за краљеву абдикацију и стварање погоднијег терена да га наследи [[Александар_Обреновић|Александар]].
 
Године [[1888]]. године проглашен је [[Радикалски устав]] познат по својој либералности и напредности. При његовом доношењу, као узор је употребљен белгијски устав из [[1835]]. године.
 
На прослави Дана Краљевине [[22. фебруар]]а [[1889]]. на прослави Дана Краљевине, краљ Милан је објавио своју [[абдикација|абдикацију]]. Силазећи са престола, краљ Милан је, по Уставу, одредио три намесника, који су имали владати до пунолетства краља Александра.
 
===Повлачење и смрт Милана Обреновића ===
Анониман корисник