Реља Новаковић — разлика између измена

 

Рођен је у [[Обреновац|Обреновцу]]. Основну школу завршио је у Кули, а гимназију у [[Београд]]у. Дипломирао је Општу и националну историју на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]] 1935. Од 1938. до 1941. предавао је у прилепској гимназији, а по окончању [[Други светски рат|рата]] који је провео у ратном заробљеништву у [[Фашистичка Немачка|Немачкој]] био је директор гимназије у [[Петровац на Млави|Петровцу на Млави]] и [[Краљево|Краљеву]]. За начелника Комитета за научне установе, Универзитет и високе школе постављен је 1949. Октобра 1950. изабран је за предавача опште историје за студенте Филозофског факултета којима је историја била помоћна наука. На истом факултету одбранио је докторску дисертацију под насловом ''Бранковићев летопис и његови извори'' 1955. Од 1956. до 1970. напредовао је од звања доцента до редовног професора. Наставу историјске географије преузео је 1958/59. Продужио је рад на попуњавању библиотеке и попису историјских атласа и карата јужнословенских и суседних земаља када је школске 1962/63. установљен Кабинет за историјску географију у оквиру Одељења историјских наука. Ту се нарочито осврнуо на богате збирке [[Ратни архив у Бечу|Ратног архива у Бечу]] где је дуго година радио, што је наставио и по доласку у Историјски институт. Личну колекцију копија старих карата поклонио је Одељењу посебних фондова [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]]. Од 1966. радио је као редовни професор Филозофског факултета за предмет историјске географије у Одбору за проучавање Метохије на Филозофском факултету у Београду.