Sagorevanje — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 91:
[[Azot]] može izgoreti i kada postoji višak kiseonika. Toj termodinamičkoj reakciji pogoduju visoke temperature. [[Dizel motor]] radi sa viškom kiseonika da be se izgorele i male čestice, pa kao rezultat stvara i azotne okside. Da bi se smanjilo stvaranje [[azotni oksidi|azotnih oksida]], zakonski je obavezno imati na automobilima [[katalitički pretvarač]] ili katalizator, ili dodavati ispustnim gasovima [[urea|ureu]].
==Goriva==
===Tekuća goriva===
Gorenje tekućeg goriva u atmosferi kiseonika se u ustvari događa u [[gas]]ovitom stanju goriva. [[Para|Pare]] sagorevaju, a ne tečnost. Zbog toga, tečnost će se zapaliti samo iznad određene temperature, koja se zove [[Tačka paljenja|temperatura zapaljenja]]. Temperatura zapaljenja je najniža temperatura, na kojoj para tečnosti ili isparljive čvrste materije, stvara zapaljivu smjesu sa vazduhom. Pri temperaturi zapaljenja, pare blizu površine tečnosti se zapale kada se izlože [[plamen]]u.
===Čvrsta goriva===
Izgaranje čvrstih goriva se sastoji od 3 procesa, koji se i preklapaju:
*Faza predgrevanja, kada se gorivo zagreva do temperatura zapaljenja, a zatim i do '''temperature gorenja'''. Zapaljive pare se uključuju u proces, sličan suvoj [[destilacija|destilaciji]].
*Faza destilacije ili gasovita faza, kada se mešavina zapaljivih para i kiseonika zapali. Stvorena [[energija]] se oslobađa u obliku toplote i svetlosti. Često je vidljiv i plamen. Prenos toplote od mesta izgaranja na čvrste materije omogućuje da se razvijaju dodatne zapaljive pare.
*Faza ugljena ili čvrsta faza, kada izlazni zapaljivi gasovi sa materijala, imaju previše nisku temperaturu da održavaju stalan plamen, pa gorivo pougljeni. Gorivo ne gori dovoljno brzo, samo žari, a kasnije se i dimi.
==Literatura==
| |||