Антоан Лавоазје — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке)
 
'''Антоан Лорен де Лавоазје''' ({{јез-фр|Antoine-Laurent de Lavoisier}}; [[26. август]] [[1743]] — [[8. мај]] [[1794]]) био је познати [[Француска|француски]] племић и хемичар. Због доприноса у обликовању модерних схватања основа [[Хемија|хемије]] оправдано се сматра оцем те науке.
 
Његов први, рад који је био одликован златном краљевском медаљом, односио се на решавање питања уличног осветљења великих градова. Први Лавоазијев рад из хемије био је испитивање састава гипса. Лавоазије је први пут употребио теразије које је сам конструисао. Допринео је да хемија постане егзактна наука. Он је 1774. године загревао калај у затвореном суду и приметио је да се он претворио у мрки прах, али је маса остала непромењна. Када је Пристли открио кисеоник, Лавоазију је било јасно да је то онај састојак ваздуха који потпомаже сагоревање. Експериментално је утврдио да се ваздух састоји од два гаса, један који потпомаже горење и један који не. Први је доказао да се вода састоји од водоника и кисеоника. Формулисао је закон о одржању масе. Убијен је на гиљотини јер је проглашен противником републике. Касније је извршена ревизија судског процеса и установљено је да је Лавоазје био невин.
 
== Живот Лавоазјеа ==