Bakteriofag — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 42:
Fagi se koriste u [[medicina|medicini]], [[biologija|biologiji]] i [[agronomija|agronomiji]], pre svega u području genomskih tehnologija. U [[medicina|medicini]] se pokušava iskoristiti njihova sposobnost u razaranju bakterijskih ćelija, čime bi oni trebali postati zamjena za [[antibiotici|antibiotike]]. Zbog sve bržeg razvoja multiplicirane rezistencije nekih bakterija na antibiotike, pokušava se inficiranje takvih bakterija bakteriofagima da bi se uništile. Zasada na ovom principu u medicini nisu razvijene primenljive metode zbog visoke nestabilnosti faga u ljudskom organizmu, kao i sposobnosti organizama da brzo prepozna fage kao strano tijelo, i razvije specifičnu imunološku reakciju.
Daleko uspešnija primjena faga je u [[molekularna biologija|molekularnoj biologiji]]. Fagi, za razliku od [[plazmid]]a, nisu sastavni dio bakterija, nego su samostalni (polu) organizmi. Neki značajni enzimi koji su kodirani u genomu faga su danas rutinski "alati" molekularne biologije. Na primjer RNK i DNK [[polimeraza|polimeraze]], te DNK [[DNK ligaza|ligaze]]. Osim toga bakteriofagi služe kao [[vektor (genetika)|vektori]], posebno ''lamda bekteriofag''. Nasuprot [[plazmid|plazmidima]], a zahvaljujući efikasnom pakovanju njihove DNK, oni omogućavaju [[kloniranje]] većeg dela DNK.
Fag se može koristiti kao vektor za prenošenje genom kodirane informacije za sintezu proteina, npr. humani [[insulin]]. Ova belančevina se svakodnevno daje milionima obolelih od [[šećerna bolest|šećerne bolesti]]. Iz genoma čoveka izdvoji se [[gen]] koji kodira sintezu insulina. Taj gen se ugradi u genom faga. Tako izmenjeni fag se dovode u kontakt sa pogodnom bakterijom, npr. -{[[E. coli]]}-. Fag pronalazi svog domaćina za vlastito umnožavanje, ali istovremeno i za prenošenje na -{E. Coli}- gena za sintezu insulina. Pošto je i bakterija -{E. coli}- sposobna da se jako brzo razmnožava, mogu se vrlo efikasno dobijati velike količine humanog proteina insulina.
Razvoj ove metode bio je odlučujući korak za kloniranje gena. Na taj način čitav manji [[genom]] može biti zapakovan u jednom fagu. U današnje vreme fagi su izgubili na značaju jer su otkriveni povoljniji postupci za kloniranje gena.
==Literatura==
| |||