'''Матица црногорска''' је [[Црна Гора|црногорска]] културна институција.
Она промовиша црногорски идентитет укључујући и црногорски језик. Њен статус је дефинисан посебним Законом о Матици црногорској који је Скупштина Црне Горе усвојила 2008. године.
Основана је [[1993]]. године као једно од невладиних организација које се организују промовишући [[Црногорци|црногорски национални идентитет]] одвојен од [[Срби|српског]], [[Црногорски језик|црногорски језик]] и један је од најјачих подржаваоца независне Црне Горе. Њен оснивач и дугогодишњи предсједник био је познати југословенски и црногорски комунистички политичар [[Божина Ивановић]]. Кроз своје истраживање бавила се разним анализама, многи од којих су контроверзни, а прошлих година сматрани псеудо-истраживањем с политичком позадином.
"Матица афирмише државотворну културу и национални идентитет црногорског народа и обавља активности којима се промовише и развија мултиетнички карактер Црне Горе", стоји у Закону о Матици црногорској.
Садашњи предсједник јој је црногорски издавач [[Бранко Бањевић]]. Од процеса остварења црногорске независности, који је достигао врхунац референдумом 2006. године, промовисана је у јавности као знаменита НВО. 2008. године, након усвајања устава који је прогласио црногорски језик званичним, усвојен у [[Скупштина Црне Горе|Скупштини Црне Горе]] ''Закон о Матици црногорској'' на предлог Социјалдемократске партије Црне Горе уз жустре расправе, као и увијек када су се водила национална питања у парламенту, којим је Матица црногорска постала санкционисана од стране државе као државна институција.
Матица црногорска је била једна од главних поборника црногорске независности.
Већина словенских народа су имали своје "Матице" кроз историју, које су биле њихове централне културне институције. Код свих народа су основане у XIX вијеку, Црногорци су у 21. добили своју.
