Стари век — разлика између измена

'''Стари век''' је епоха робовласничког друштвеног поретка који је, у току развоја људског друштва, најдуже трајао. Протеже се од појаве класних друштава, првих цивилизација и прве писмености (4000.-3000. год.године п. н. е. па до пропасти [[Западно римско царство|Западног римског царства]] ([[476.]] године).

Победом над [[Хикси]]ма почиње у Египту ново царство које је после упешне експанзије у Нубију своју експанзију одредило према предњој Азији која је имала много сировина и Канан и Феникија као и остали градови били супоробљани око 1.500. год.године п. н. е. Врхунац је Египат доживао за владавине [[Тутмос III|Тутмоса III]] 1.479. – 1.425. п. н. е. који је померио границе Египта све до реке [[Еуфрат]]а. За владавине Аменхотепа IV познатог као [[Акхенатон]] [[Египат]] је доживео велики просперитет и овај фараон је направио религиозне и друштвене реформе и хтео је да уведе монотеистичку религију и обожавање Бога [[Атон]]а. Главни [[град]] је постао град Ахетатон али после његове смрти ова религија се није одржала и [[Египат]] се враћа поштовању старих божанстава.

Абдикацијом последњег цара династије Хан [[220.]] године започело је доба три краљевства. Север земље је краљевство краљевство Источно Ву, на западу се простирало краљевство Шу-хан а на југу је било доминантно краљевство Цхао Веј. Свако од краљевства је на власт дошла династија Тин 260. године која је за кратко опет ујединила целу земљу. Убрзо је дошло до несугласуца између принћева што су искористили спољни непријатељи и упали у северну Кину и убили последња два кинаска цара док су остали чланови династије побегли у данашни [[Нанкинг]] и основали династију Источни Тин. Језгро империје је остало под контролом номадских племена све до године 589. Пошто није могла да се створи стабилна влада у брзом следу је продефиловало шеснајест краљева у челу са владарима који нису били кинеског порекла а [[династија Тин]] на југу је била свргнута [[420.]] године.