Стари век — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
{{би}}
'''Стари век''' је епоха робовласничког друштвеног поретка који је, у току развоја људског друштва, најдуже трајао. Протеже се од појаве класних друштава, првих цивилизација и прве писмености (4000.-3000. год.године п. н. е. па до пропасти [[Западно римско царство|Западног римског царства]] ([[476.]] године).
 
Термин стари век обележава историјографију историјског доба настанка првих цивилизација на Средњем истоку у области Средоземног мора и у јужним и источним областима Азије.
На крају 23. века п. н. е. настало је у Египту прво прелазно доба. Моћи фараона су нестали и цела држава се распала на неколико регијоналних .- мањих творевина. Наступањем 11. династије и после 200 година почело је у Египту средње царство. [[Аменемхет I]] је прогласио култ [[Бог]]а [[Амон]]а који је постао најважније египатско божанство. Границе су поново биле померене далеко на југ до Нубије. Египат је проживљавао доба стабилности и просперитета и томе су допринели трговачки односи са Феникијом. Фараон [[Сенусрет III]] постао је најможнији владар Египта. Овај период просперитета завршио је упад Хикса семитских племана и трајао је један век док се Египат није од тога опоравио.
 
Победом над [[Хикси]]ма почиње у Египту ново царство које је после упешне експанзије у Нубију своју експанзију одредило према предњој Азији која је имала много сировина и Канан и Феникија као и остали градови били супоробљани око 1.500. год.године п. н. е. Врхунац је Египат доживао за владавине [[Тутмос III|Тутмоса III]] 1.479. – 1.425. п. н. е. који је померио границе Египта све до реке [[Еуфрат]]а. За владавине Аменхотепа IV познатог као [[Акхенатон]] [[Египат]] је доживео велики просперитет и овај фараон је направио религиозне и друштвене реформе и хтео је да уведе монотеистичку религију и обожавање Бога [[Атон]]а. Главни [[град]] је постао град Ахетатон али после његове смрти ова религија се није одржала и [[Египат]] се враћа поштовању старих божанстава.
 
==== Егејска област ====
Доба династије Хан је завршило око 9. године. узурпацијом Ванг Манга који се прогласио за цара династије Хсин и хтао је да спроведе аграрна реформе и хтео да обузда велепоседнике. Он је [[23.]] године био свргнут и убијен. Недуго затим је цар Куанг-ву прогласио [[династију Источни Хан]] и до краја 1. века обновио је границе империје. У доба позне династија Хан оснажио је у Кини будизам који се проширио из Индије. Даље је следио распад династије Хан после војничког устанка 189. године и владавине еунуха на двору.
 
Абдикацијом последњег цара династије Хан [[220.]] године започело је доба три краљевства. Север земље је краљевство краљевство Источно Ву, на западу се простирало краљевство Шу-хан а на југу је било доминантно краљевство Цхао Веј. Свако од краљевства је на власт дошла династија Тин 260. године која је за кратко опет ујединила целу земљу. Убрзо је дошло до несугласуца између принћева што су искористили спољни непријатељи и упали у северну Кину и убили последња два кинаска цара док су остали чланови династије побегли у данашни [[Нанкинг]] и основали династију Источни Тин. Језгро империје је остало под контролом номадских племена све до године 589. Пошто није могла да се створи стабилна влада у брзом следу је продефиловало шеснајест краљева у челу са владарима који нису били кинеског порекла а [[династија Тин]] на југу је била свргнута [[420.]] године.
 
== Види још ==
==Извори==
*Чланак је у целости или делом на основу испоименог чланка у Чешкој Википедији
{{Историјска доба}}
{{Commonscat|Ancient history}}
 
{{Историјска доба}}
 
[[Категорија:Историја по периоду]]
1.572.075

измена