Обичај — разлика између измена

За већину народа православне вероисповести карактеристично је слављење [[слава|славе]]. Крсна слава је прастари обичај у коме се, уз посебне [[обред]]е и гозбу, прославља [[хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]] заштитник и давалац. Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети, свето и благ дан. Пре славе обично се [[освештавају]] просторије у којима ће се обедовати и боравити у време славе. Обичај је да се уочи славе припреми [[славски колач]] који свештеник сече и полива вином[[вино]]м. Стари обичај везан за Славу који се понегде још задржао је такозвано "дворење славе". Ради се о томе да [[домаћин]] и укућани који тога дана прослављају своје Крсно име уопште не седају, у знак поштовања према своме Светитељу, већ послужују госте и са њима разговарају стојећи.