|
== Биографија ==
Рођен је у селу [[Лешје|Лешју]], под планином [[Баба (планина у Србији)|Бабом]], код [[Параћин]]а [[15. фебруара]] [[1830.]]. ггодине. Од села Лешја он се зове Лешјанин, а право презиме му је Јовановић. Основну школу учио је у Параћину и у [[Ћуприја (град)|Ћуприји]], а четири разреда гимназије у [[Београд]]у. У стајаћу војску ступио је [[5. септембра]] [[1849]], а као поднаредник [[6. септембра]] [[1850.]] г. године ушао је у нову Артиљеријску школу ([[Војна академија (Србија)|Војну академију]]). По свршетку Академије постао је потпоручник [[11. децембра]] [[1855.]]. г.године, и послан је у [[Пруска|Пруску]] да се у војним знањима усаврши. По повратку из Пруске, постао је генералштабни поручник [[27. маја]] [[1859.]]. г.године, и поверена му је катедра у Војној академији.
За [[Бомбардовање Београда 1862.|бомбардовања Београда]], Лешјанин је добио команду над посебним одељењем одбране београдске вароши.
Све до пред крај [[1868.]]. ггодине. Лешјанин је служио као професор Војне академије, предајући службена правила, тактику, генералштабну службу и војну администрацију. У овој служби добио је капетанске чинове 2. и 1. класе.
Дана [[7. новембра]] [[1868.]]. г.године постао је начелник општег војног одељења у војном министарству. У тој служби добио је чин мајора [[1. јануара]] [[1869]], а потпуковнички [[1. јануара]] [[1873.]] г.
Дана [[2. априла]] [[1873.]]. г.године постао је војни министар. Године [[1874.]] отишао је за управника Војне академије. У овој служби добио је пуковнички чин [[4. јануара]] [[1875.]]. ггодине. После тога, [[22. августа]] [[1875.]] био је командант целокупне стајаће војске до пред [[Први српско-турски рат|српско-турски рат]], а тада је, [[10. марта]] [[1876.]]. г.године, постављен за команданта тимочке дивизије и почасног кнежевог ађутанта. Исте године [[4. јула]] постао је главни командант тимочке војске.
У [[Други српско-турски рат|Другом српско-турском рату]] био је командант моравског кора. Септембра [[1878.]] г. године постао је командант тимочког кора, а крајем [[1879.]] г. године начелник Главног генералног штаба.
Дана [[19. октобра]] [[1880.]]. г.године дошао је поново за војног министра. После годину дана постао је командант активне војске, а затим се вратио на место начелника Главног штаба.
У [[Српско-бугарски рат (1885)|српско-бугарском рату]] био је командант тимочке војске, која је ишла на [[Видин]].
После рата по трећи пут је дошао за начелника Главног генералног штаба. Ту је, по својој молби, стављен у пензију априла [[1888.]]. ггодине. Од тада па до смрти живео је обично у Београду.
Лешјанин је био више година председник савеза стрељачких дружина, а осам година председник Друштва Црвеног крста.
Године [[1870]]-[[1871|71.]] био је одаслан у пруску војску, те је том приликом био при опсађивању [[Мец]]а и [[Стразбур|Штрасбурга]]. Слан је и у [[Сан-Стефан]] главном команданту руске војске, генералу великом кнезу [[Николај Павлович Игњатијев|Николи]], као и у [[Петроград]] цару [[Александар II Николајевич|Александру -{II}-]].
Генерал Лешјанин је носио више од десет ордена, како домаћих тако и страних. За првога рата храбро је бранио [[Зајечар]] од надмоћног Осман-паше, а за другог рата он је први опсео [[Ниш]], и потписао с турским старешином акат о предаји Ниша ([[29. децембар]] [[1877]]). За овај успех Лешјанин је [[8. марта]] [[1878.]]. г.године добио генералски чин.
Лешјанин је умро у Београду [[15. фебруара]] [[1896.]] г.
| 