Pravno lice — разлика између измена

Da bi jedan skup ili grupa pojedinaca predstavljala pravno lice, ptrebno je da su oni organizovani kao posebna i jedinstvena celina koja ima organizacionu samostalnost. Drugim rečima pravno lice predstavlja poseban pravni entitet, posebnu celinu, različitu od fizičkih lica koja je sačinjavaju. Tako npr., suvlasništvo, bračna zajednica, školsko odeljenje nisu pravno lice. Pravno lice u pravnom prometu istupa samostalno, kao poseban pravni subjekt(npr., postaje poverilac, dužnik..). Prema tome, u pravnim odnosima sa trećim licima nosilac prava i obaveza je samo pravno lice, a ne njegovi članovi ili osnivači.<ref>Jelena Perović,"Međunarodno privredno pravo",Beograd,2008,Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta str.24,ISBN978-86-403-0864-9</ref>

Pravno lice mora imati svoju sopstvenu imovinu, kojom odgovara za obaveze u pravnom prometu. Imovina pravnog lica pripada samo pravnom licu kao posebnom subjektu prava i odvojena je od imovine osnivača i članova koji ga čine.<ref>Jelena (Perović,"Međunarodno privredno pravo",Beograd,2008,Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta str.24,ISBN978-86-403-0864-9</ref> Naravno postoje izuzeci: ortačkokod društvoortačkog društva(Zakon o privrednim društvima, komanditnočlan 53), komanditnog društva (Zakon o privrednim društvima, član 90) itd.). Npr., koAko neko banci duguje kamatu , ne duguje je i njenim službenicima.

CiljPravno radilice kogase osniva da bi se pravnoostvario liceodređen osnivacilj. Takav cilj mora biti dopušten, što znači da ne sme biti u suprotnosti sa pravnim i moralnim normama jednog društva. Npr. cilj jednog trgovinskog preduzeća je obavljanje trgovine. Ukoliko bi se grupa pojedinicapojedinaca udružila sa ciljem prodavanja droge, takva grupa ne bi bila pravno lice. Ukoliko cilj pravnog lica naknadno postane zabranjen, a u vreme njegovog osnivanja je bio dopušten, takvo pravno lice gubi status pravnog lica.

==== Priznanje od strane pravnog poretka (država) ====

PredstavljaZa postojanje pravnog lica potrebno je da ono bude priznato kao pravni subjekt od strane pravnog poretka tj. države. Priznanje predstavlja nužan, konstitutivan uslov za nastanak pravnog lica Ii praćeno je upisom pravnog lica u odgovarajući registar.<ref>Jelena Perović,"Međunarodno privredno pravo",Beograd,2008,Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta str.26,ISBN978-86-403-0864-9</ref> U našem pravnom sistemu registar privrednih subjekata od 2004. godine vodi Agencija za privredne registre. Postoje različiti načini (sistemi) priznanja pravnog subjektiviteta pravnim licima u uporednom pravu, koji zapravo zavise od vrste pravnih lica. To su: sistem autopriznanja, sistem propisa, sistem odobrenja-koncesije, sistem utvrđivanja deklaracije, dopunski i kombinovani sistemi i način sticanja pravnog subjektiviteta.<ref>Stanković-Vodinelić."Uvod u građansko pravo",str 92-94,2007,Nomos,Beograd,ISBN978-86-81781-67-8</ref>