Санкција — разлика између измена

2.268 бајтова додато ,  пре 10 година
нема резимеа измене
(Премјештам овдје семинарски...)
Нема описа измене
{{ФОН}}
{| style="width: 80%; margin: 0 0 0 10%; border-collapse: collapse; background: #FBFBFB; border: 1px solid #aaa; border-left: 10px solid #1e90ff;"
'''Санкција''' je реакција друштва или знатног броја његових чланова на начин понашања, који се тиме одобрава (позитивна санкција) или не одобрава (негативна санкција).<ref>''Encyclopaedia of the social sciences'', Macmillan Co., New York, 1933., том XIII, стр. 531</ref> Термин санкција долази из латинског језика и преузет је у већини европских језика са углавном истим значењем. ''Sanctio'' (од[[Латински глаголајезик|лат.]] ''Sancire'') у преводу значи учинити светим, неповредивим у религијском смислу. Касније је религијски елемент ишчезнуо, али је остала идеја неповредивости, непрекршивости правила.<ref>''Sanction, Dictionnaire encyclopedique de theorie et de sociologie du droit'', J.C.Bayon, стр. 536-537.</ref> Међутим, у зависности од сфере друштвеног живота у којој се израз користи, значење у извесној мери варира. Неподударности су уочљиве између коришћења израза у [[Социологија|социолошком]], [[Политика|политичком]], [[Право|правном]], [[Економија|економском]], привредном, [[Етика|етичком]], [[Религија|религијском]] или [[Педагогија|педагошком]] смислу.
|-
| style="width: 52px; padding: 2px 0px 2px 0.5em; text-align: center;" | [[Слика:Face-wink.svg|left|45п]]
| style="padding: 0.25em 0.5em;" | '''Овај чланак је део пројекта [[Википедија:ФОН|семинарских радова]] на [[Факултет организационих наука Универзитета у Београду|Факултету организационих наука]].'''
|[[Слика:Graduation hat.svg|right|45px]]
|}<includeonly>[[Категорија:Семинарски радови]]</includeonly>
'''Санкција''' je реакција друштва или знатног броја његових чланова на начин понашања, који се тиме одобрава (позитивна санкција) или не одобрава (негативна санкција).<ref>Encyclopaedia of the social sciences, Macmillan Co., New York, 1933., том XIII, стр. 531</ref> Термин санкција долази из латинског језика и преузет је у већини европских језика са углавном истим значењем. ''Sanctio'' (од глагола ''Sancire'') у преводу значи учинити светим, неповредивим у религијском смислу. Касније је религијски елемент ишчезнуо, али је остала идеја неповредивости, непрекршивости правила.<ref>Sanction, Dictionnaire encyclopedique de theorie et de sociologie du droit, J.C.Bayon, стр. 536-537.</ref> Међутим, у зависности од сфере друштвеног живота у којој се израз користи, значење у извесној мери варира. Неподударности су уочљиве између коришћења израза у социолошком, политичком, правном, економском, привредном, етичком, религијском или педагошком смислу.
==Правна санкција==
У праву, термин санкција означава део [[Правна норма|правне норме]], познат као секундарна [[диспозиција као део правне норме|диспозиција]]. Правна норма се састоји из диспозиције и санкције, и оба представљају правила понашања. Међутим, то су алтернативна правила понашања, тј. или се примењује једно или друго.<ref>''Увод у право'', Радомир Д. Лукић, Будимир П. Кошутић, Београд, 2009., стр. 128.</ref> Услов за примену санкције увек мора бити предвиђен, јер се санкција примењује само ако је извршен прекршај диспозиције. [[Прекршај|Прекршај]] је неопходан услов за примену санкције, али поред њега могу бити одређени и други услови за њену примену. Прекршај чини радња која је супротна оном понашању које је у диспозицији предвиђено као обавезно. Та радња може бити позитивна (чињење) или негативна (нечињење).<ref>Ibidem, стр. 140.</ref><br />
===Врсте правних санкција===
====Према лицима (физичким и правним)====
*Кривичне - имају за циљ да на одговарајући начин казне кривца или да спрече даље вршење [[Кривично дело|кривичних дела]]. Састоје се у трајном или привременом одузимању: живота, [[Слобода|слободе]], части, имовине, права итд.
====Према актима====
*Ништаве - [[Правни акт|правни акт]] је ништав ако садржи тешке повреде законистости. Ова санкција се састоји у поништавању свих последица које је произвео незаконити правни акт и то од момента његовог доношења (нпр. уговори о продаји дроге, биолошког и хемијског оружја). У овом случају, сматра се да правни акт није ни постојао, као ни последице које је произвео.
*Рушљиве - правни акт је рушљив, тј. биће поништен, ако садржи лакше повреде законитости. Одлука о поништавању важи од момента утврђивања незаконитости акта.<ref>''Увод у право'', Радомир Д. Лукић, Будимир П. Кошутић, Београд, 2009., стр. 232-233.</ref><br />
<br />
''Кључна разлика'' између ништавости и рушљивости акта састоји се у следећем: ништаван акт не производи никаква правна дејства, док рушљив акт има правне последице све док не буде укинут.
*Ретрибутивне - у ситуацијама када повреду и њене последице није могуће отклонити, примењује се ретрибутивна санкција, која има за циљ да казни починиоца незаконите материјалне (људске) радње.
 
==Међународне санкције==
''Међународне санкције'' су ненасилне радње које предузима држава ([[Унилатерално|унилатералне]]) или више њих ([[Мултилатерално|мултилатералне]]) против других држава из политичких разлога.<br />
Постоји више врста међународних санкција:
*Дипломатске санкције - чини их велики број мера којима се ограничавају [[Дипломатија|дипломатски]] односи између две или више земаља. Представљају најчешћи, али истовремено и најблажи облик међународних санкицја јер се углавном своде на повлачење или протеривање [[Амбасадор|амбасадора]] уз ограничавање контаката [[Званичник|званичника]] тих земаља.
*Економске санкције - увођењем казнених царинских стопа на увоз робе, блокирањем извоза робе у одређену земљу или потпуног прекида било ког облика [[Трговина|трговине]], врши се притисак на [[Привреда|привреду]] дате земље. Циљ ових мера је промена неприхватљиве политике коју спроводи ова земља.
*Војне санкције - примена ових санкција има за циљ да се онемогуће неприхватљиве војне акције одређене државе. Блажи облик може бити [[Ембарго|ембарго]] на увоз војне опреме, нешто строжији облик је коришћење оружаних снага како би се спровела блокада неке државе, а као крајња мера може се предузети војна интервенција.
==Литература==
*''Појам права'', Никола Висковић, Сплит 1981.
*''Увод у право'', Радомир Д. Лукић, Будимир П. Кошутић, Београд 2009.
*''Structure and function in primitive society'', A.R.Radcliffe-Brown, c Routledge and Kegan Paul, 1952.
==Референце==
{{рефлист}}
==Спољашње везе==
[http://www.paragraf.rs/ Параграф (правна база)]<br />
 
[http://www.nezavisne.com/novosti/svijet/Americki-Senat-odobrio-ekonomske-sankcije-Iranu-117540.html Економске санкције Ирану]
 
 
[[Категорија:Семинарски радови/ФОН|*]]
24

измене